У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД

ИЗАШАО ЈЕ НОВИ БРОЈ РЕВИЈЕ



"МУЗИКА КЛАСИКА" бр. 5
октобар - децембар 2011.

НА КОЦЕРТНОМ ПОДИЈУМУ

Мирјана Лазаревић, уредница програма Центра за музику Коларчеве задужбине
 Често нам се славна имена враћају на „Коларац“

 

Мирјана Мима Лазаревић, уредник је програма Центра за музику у београдској „Коларчевој задужбини“, где наступају инострани и домаћи доајени уметничке музике, талентовани музичари млађих генерација и угледна имена других музичких жанрова.  
Завршила је теоретски одсек на Факултету музичке уметности у Београду. На трећој години студија, почела је да ради у Музичкој редакцији Првог програма Радио Београда и ту прошла кроз све сегменте програма, од музичког сарадника до уредника и водитеља Ноћног програма. Стечено искуство данас баштини, а резултати су ту, у „Храму уметности“.

Шта Вас је подстакло да 1997. године промените радно место и започнете нову епоху Коларчеве задужбине, у области за коју сте задужени?
Коларчева задужбина, тj. њена Велика дворана, постојала је више од 60 година пре мог доласка и одувек je била култно место у нашем граду. Памтим, колико ми је значила та сала у току школовања, и на којим сам све концертима тамо била. Ипак, нова епоха је прејак израз за то, што сам ја, могуће је, допринела својим доласком на то радно место. Прилика да променим радно место и пређем на „Коларац“, била је велики професионални изазов за мене. Пословни позив је дошао случајно и све се одиграло за неколико месеци. Готово да нисам ни имала времена да се  преиспитујем, да ли ћу и како то моћи да радим, јер у том тренутку, то је била понуда која се не одбија.

Ко је оснивач и први уредник Центра за музику Коларчеве задужбине?
Центар за музику основан је још 1979. године, а Бранка Лалић је била уредник све до одласка у пензију, кад сам је наследила на том месту.

Колико људи ради у Вашем тиму и која су им задужења?
Ми смо складна дружина у Центру за музику. Вера Стојановић је директор, Милош Тадић је њен заменик, а Ксенија Билић и Александар Угарковић су секретари - организатори. Од октобра 2010. године, Јасна Димитријевић је директор Фондације „Илија М. Коларац“.

Славко Николић, тенор
Где год наступам концертне сале су пуне!

Концерти под називом „Песме и арије које су освојиле свет“ припадају реткима код нас за које се тражи карта више, на којима се уметницима не дозвољава да изађу са  сцене, на којима су три, четири биса сасвим нормална ствар, као што је нормално да сваки пут цела сала стоји на ногама и овацијама поздравља уметнике. Творац овог пројекта је тенор Славко Николић, солиста који са својим музичким тимом на наступима буди емоције најшире публике.

Када сте почели да се бавите музиком?
Музиком сам почео да се бавим још у основној школи.Завршио сам основну музичку школу “Др Војислав Вучковић” у Чачку, затим прелазим у Београд где уписујем соло певање у Музичкој школи “Станковић”, код професорке Данице Томковић, а касније код Оливере Грујић. У то време упознао сам човека који је водио ансамбл „Наракорд“, Ђорђа Кангргу, са којим сам веома брзо почео да наступам. Тада сам први пут осетио магију сцене. „Наракорд“ је био сјајан октет. Изводили смо староградску музику. У то време чланови ансамбла „Наракорд“ били су Драгослав Павле Аксентијевић, чувени појац и сликар, затим некадашњи директор Радио Београда - Раде Вељановски, Миленко Лазић, музички уредник у сателитском програму РТС-а, Михајло Шваб, хармоникаш, и други. Били смо чувени по песми „Елено, моме, Елено“ , која је, својевремено, била хит Београда 202.

Касније сте имали своју групу.
Да, група се звала „Шмекери“ и неговали смо тзв. урбану народну музику. У звуку смо, на неки начин, били претеча „Легенди“. Били смо веома популарни. Наступали смо по целој Европи, а годину дана смо свирали у тада чувеном „Романитару“, који се налазио на месту данашњег ресторана „Мек Доналдс“.

Да ли су групу „Шмекери“ чинили музичари?
Да. Чланови групе били су покојни Срђан Јаћимовић, композитор и Игор Васиљевић, виолиниста, касније концертмајстор Београдске филхармоније. Имали смо певачице за различите музичке жанрове, за народну музику, за ромске песме, шансоне.