Музика Класика бр.3
Ревија класичне музике април - јун 2011. Прва ревија класичне музике у Србији
| КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне. музике
у бији
ИЗАШАО ЈЕ
НОВИ БРОЈ РЕВИЈЕ
"МУЗИКА КЛАСИКА" бр. 3 април - јун 2011. НА КОЦЕРТНОМ ПОДИЈУМУ композиторка Исидора Жебељан СА МОЈОМ МУЗИКОМ СЕ ДЕСИЛО ЧУДО! 
Марта месеца, у издању дискографске куће ЦПО (CPO) изашао је нови компакт диск са делима Исидоре Жебељан. На овом диску налази се симфонијска музика ове ауторке, која каже да је за њу то изузетан догађај. Веома сам захвална Богу и свим људима који су учествовали у том пројекту, што су помогли да моја музика дође у прилику да буде представљена ширем аудиторијуму. ЦПО је јако добра немачка издавачка кућа, која се бави издавањем нестандарднијег репертоара, не толико моденом музиком, колико композиторима који нису познати из прошлих епоха. Значајно је да је велика пажња западноевропске јавности усмерена на њихове дискове и да имају широку дистрибуцију. Како је дошло до сарадње између издавачке куће ЦПО и Вас? Диригент Давид Порселајн, са којим сам раније била у контакту, је уметничком директору ове издавачке куће, Бурхарту Шмилгуну, предложио да изда компакт диск са мојом музиком. Порселајн је у то доба сарађивао са Јаначековом филхармонијом, па је и Петеру Крањаку, директору Филхармоније, предложио да сниме моја дела. Тако се направио уметнички трио који је радо прихватио овај посао. Диск се налази у продаји. Да, он се у Европи налази у продаји, али у Србији, на жалост не постоји дистрибуција ЦПО-а, али се надам да ће се и то десити ускоро. Са ким сте сарађивали на диску? На њему пева солиста Ајле Асоњи, у композицији Руковети – пет песама за глас и оркестар. Ајле је диван естонски сопран, са којом ја већ годинама сарађујем и добре смо пријатељице. Ту је, наравно, и маестро Давид Порселајн, као диригент Јаначекове филхармоније. харфисткиња ДИЈАНА СРЕТЕНОВИЋ ХАРФА ЈЕ МЕНИ СВЕ! 
Харфу код нас, данас, претежно свирају жене. Зашто је то, па Вашем мишљењу тако? Харфа је нежан инструмент и сасвим је логичније да га рађе бирају девојчице него дечаци. Тренутно на првој години студија имамо једног мушкарца, који је сјајан млади уметник и за кога се надам да ће се бавити харфом. Кажем ‘надам’, јер он завршaва и фармацију, тако да ће моћи да бира чиме ће се у животу бавити. Такође, у нижој школи „Мокрањац“ у Београду има један дечак који свира овај инструмент, постоји и један дечак у Новом Саду, и могу приметити и да се дечаци опредељују да га свирају. Који су основни проблеми у савладавању свирања на харфи? Тешко је савладати координацију. Визулено се чини да је све то веома лако, међутим није. Харфа је тежак инструмент и треба велика физичка снага и енергија да би се он савладао. Томе, наравно треба додати таленат и љубав, предиспозиције и велики рад. Како сте постали харфисткиња? Ја сам свирала клавир у нижој школи, и наставила сам да га свирам и у средњој, поред теоретског одесека који сам уписала. Тада је било обавезно да се определите за још један инструмент, осим клавира. Већина средњошколаца се опредељивала за популарне инструменте, највише за гитару, саксофон, а само смо се нас две пријавиле на новоотворени одсек харфе. Дакле, харфу сам почела да свирам из знатижеље да сазнам како се свира. До тада нисмо имали прилике да, осим у оркестру, слушамо харфу. За четири године средње школе ми смо толико заволеле харфу и вежбале је, да је било јасно да ћемо се за њу и определили. Ето, тако сам постала харфисткиња. флаутисткиња АНЂЕЛА БРАТИЋ РАДИМ НАЈЛЕПШИ ПОСАО НА СВЕТУ! 
Флаутисткиња Анђела Братић живи и ради у Нишу. Каже да ради најлепши посао на свету и да никада није зажалила што је свој живот посветила музици. Критички размишља о нишком културном животу, и труди се да нешто на том плану и промени. Пре свега концертирајући, јер то и јесте најбољи пут да се скрене пажња одговорних на културну проблематику, са којом се суочавају сви они који се баве овим послом. Како бисте описали музички живот у Нишу? Не баш богато и раскошно, какав бих желела да буде. Током године имамо не тако велики број концерата и углавном се ишчекује „НИМУС“ на коме су заступљени одлични музичари, светског реномеа. Колико се музички живот Ниша ослања на младе људе? Не превише и мислим да је то грешка. Младим музичарима и уметницима треба дати шансу да се представе и да свој елан и енергију пренесу на публику и одговорне људе у културном стваралаштву. Колико је тешко бити инструменталиста у граду који је пре свега познат по хорском певању? Нишка публика ужива у својој традицији хорског певања, па се поводом тога сваке друге године, током Хорских свечаности, напуни летња позорница, бројним љубитељима хорског певања. Ипак, није занемарен ни други део, инструментална музика. Ја сам срећна, јер ме људи у Нишу препознају и имам своју публику, која ме верно прати и увек изнова и са нестрпљењем ишчекује моје нове концерте. |
кхккххххх.........ххххххххкхххххххххххххххххххх диригент Сара Цинцаревић ЧУВАР МУЗИЧКОГ ЕДИКТА 
„Музички Едикт“ фестивал духовне музике је последња добра ствар која се десила у културном животу Ниша. Творци „Музичког Едикта“ су љубитељи музике на граници ентузијазма, свесни да на достојанствен начин морамо дочекати 2013. годину, и на прави начин се одужити најпознатијем човеку рођеном на овим просторима у претходних 1700 година. Ово је прича о Сари Цинцаревић која на својствен начин спаја духовно, традиционално са савременим . Диригентом Црквено-певачке дружине „Бранко“, која је Нишку епархију учинила паралелним центром културних дешавања у Нишу. Самоиницијативно сте кренули са реализацијом фестивала „Музички Едикт“. Каква је његова концепција? Музички едикт је уметнички акт којим од 2009. године, Ниш, родни град цара Константина креће у сусрет годишњици Миланског едикта. Певајући Богу оба едикта позивају све народе света да се сретну на истој поруци да „све што дише нека хвали Господа“ (Псалам Давидов 150. стих 6). Христијанизација савременог света и данас је изазов првенствено за цркву а све промене апсолутни императив. Надам се да ће нам Музички едикт помоћи да схватимо да праве промене почињу унутра у нама и од нас самих. Интернационални фестивал духовне музике Музички едикт прилика је да певачи са читаве земаљске кугле аутентично представе духовну музику народа из кога долазе. Кроз наступ на фестивалу они сведоче на које се начине данас у свету људи моле Богу. Њихово појање у Нишу потврда је да је Ниш град који је самим рођењем цара Константина постао и до данас остао значајно место на хришћанској карти света, тачка пресека на старом римском путу за Константинопољ, веза између истока и запада. Фестивал се организује у славу светог цара Константина али један од његових задатака је и промоција свеукупне културе Републике Србије кроз њен допринос организацији прославе 1700 година од доношења Миланског едикта на глобалном нивоу. гитариста Зоран Крајишник Важно је истрајати на свом путу 
У време када је продукција уметничке музике у СФРЈ била у експанзији, односно добијање могућности да се „уђе“ у студио неког од центара ЈРТ-а није било тако једноставно. Може се замислити о каквом је младом таленту ило речи, ако се при томе узме у обзир и чињеница да је, у свом првом пројекту издавања плоча класичне музике, издавачка кућа Дискотон Радио-телевизије Сарајево одабрала шеснаестогодишњег гитаристу. Данас су пак услови знатно другачији – свако може да снима и да обезбеди себи интернет промоцију. Ситуација с издавачким кућама и дистрибуцијом компакт-дискова уметничке музике у нашем простору није повољна, нити подогна за уметнике у нашој земљи. О томе, каријери и „брзом животу“, а поводом новог компакт-диска Ben ritmico e deciso за наш часопис говори гитариста Зоран Крајишник, професор Академије уметности у Новом Саду. ПОБЕДНИК НОВОСАДСКОГ КОМПОЗИТОРСКОГ КОНКУРСА гитариста ЈАНКО РАШЕТА МУЗИЧКО ПУТОВАЊЕ СА ГИТАРОМ 
Уз друго по реду Светско гитаристичко такмичење, овогодишњи Војвођански фестивал класичне гитаре донео је још једну занимљиву новину: Међународни интернет конкурс за нове композиције намењене овом инструменту, који је такође наишао на изузетан одзив младих аутора из целог света. Међу приспелим радовима аутора из двадесетак земаља, за финалну етапу одабрано је три најуспелија остварења, од којих је одлуком међународног жирија прва награда додељена композицији “Месечева зора” младог пољског гитаристе Јанка Рашете, који је притом наступио и као један од финалиста новосадског такмичења младих инструменталиста. Јанко Рашета, који је један од најистакнутијих пољских гитариста младе генерације, рођен је 1990. године у Вроцлаву, где је и завршио нижу и средњу музичку школу. Потом је наставио студије на Музичкој академији у Вајмару, у Немачкој, у класи професора Томаша Самиухе. Овај млади музичар остварио је до сада низ запажених наступа и турнеја широм Европе, освојивши више од двадесет награда на музичким такмичењима у Пољској и у иностранству. Фамилијарно звучање Јанковог презимена наговештава и његову блискост са нашим просторима: отац Јанка Рашете рођен је у Осјеку а после студија у Београду, отишао је да живи у Пољску где је и засновао породицу. Млади Јанко Рашета, који је, дакле пореклом са ових простора, приликом свог првог наступа у Србији, остварио је нови значајан успех, овога пута као композитор и то је био повод за сусрет и разговор са њим. кларинетиста Васа Вучковић Мотивишу ме такмичарски дух и одлична конкуренција! 
Када се родила идеја о формирању ансамбла кларинета на Академији уметности у Новом Саду, вероватно ни сам уметнички руководилац, проф. Васил Гелев, а ни тадашњи чланови, студенти одсека за кларинет нису били сасвим сигурни у „количину“ будућег успеха. Дванаест чланова ансамбла наступили су од тада у готово свим већим местима у Србији. Њихов предани рад резултирао је успешним наступом у сали Задужбине Илије М. Коларца, на отварању Концертног подијума камерне музике, као и у новосадској Синагоги, крајем фебруара ове године. Од оркестарске увертире до џез аранжмана програмски је опсег у којем ови млади уметници остварују своју мисију промовисања уметности свирања на кларинету, али и популаризовања музике уопште. Звуци Моцартовог Фигарова, Глинкине Људмиле, Вердијеве Травијате, а онда Мала ноћна музика, Бумбаров лет, Радецки марш и наравно по нешто из опуса Џоплина и Гудмана – све се то сједињује у чистом одзуку једнородног дувачког ансамбла, Хора кларинета. О настанку ансамбла и његовој перспективи, као и о успесима на пољу солистичког музицирања, за Музику класику говори солиста ансамбла, кларинетиста Васа Вучковић. |
|
Издавач: Агенција “Музика Класика”, Београд, Војводе Степе 129
Teл/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011 Mузика Класика
