Музика Класика бр.3
Ревија класичне музике април - јун 2011. Прва ревија класичне музике у Србији
| КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне музике
у Србији
РАЗГОВОРИ
МУЗИКА И ОКО ЊЕ Етномузиколог и певач традиционалних песама Бојана Николић ТРАДИЦИОНАЛНО ПЕВАЊЕ ЈЕ НАЈВЕЋИ СРПСКИ БРЕНД!  Од недавно у Београду постоји Школа традиционалног и етно певања, коју је основала Бојана Николић. Етномузиколог по вокацији, заљубљеник у народно певање, ова млада уметница показала се и као сјајан уметник, и била је једини представник из Србије на престижном интернационалном ЕуроМед Фестивалу у Мађарској, где је сарађивала са еминентним world music и џез музичарима, као што су Мухамед Антаром из Египта, Тур Флоризоном из Белгије, Михали Гиоргом из Мађарске, Богуш Веком из Пољска и Ориол Гонзалесом из Шпаније. Из ове сарадње проустекла је заједничка интернационалну група, коју су назвали „Тарам“ и снимили компакт диск под називом „Салата“. Пијансткиња САРА МАРЈАНОВИЋ РОЂЕНА ПОД СРЕЋНОМ ЗВЕЗДОМ!  Немогуће је, у круговима људи који прате развој токова пијанизма код нас, не сетити се некадашњег „чуда од детета“, једног од највећих бисера створеног у класи предивне професорке Мирославе-Лили Петровић, пијанисткиње Саре Марјановић. Ових дана је у великој гужви, “јури“ по вртићима широм Србије, у којима приређује мултимедијалне концерте и промовише своју књигу-диск под називом „Траговима звука“ („Tras la huella de los sonidos”), јединственог пројекта у свету, који уз помоћ класичне музике поспешује дечју машту и емотивност и усађује основе музичког језика још увек неописмењеној деци. Након шпанског издања, објављеног 2004. године, крајем 2007. се појавило српско издање које је урађено у сарадњи са Београдском филхармонијом. Ова изврсна пијанисткиња, која је нижу и средњу музичку школу „Мокрањац“ завршила за само седам година и тако са петнаест година постала најмлађи студент на ФМУ, публици је позната пре свега по свом афинитету према клавирској музици шпанских композитора, што је овековечила снимањем двоструког ЦД-а, са комплетним делима за соло клавир чувеног шпанског композитора Хоакина Родрига. Овај диск је добио изванредне критике широм света: проглашен је за „откриће месеца“ у енглеском музичком магазину Classic FM, добио је два пута по 5 звездица (како за интерпретацију тако и за тонски снимак) у енглеском часопису BBC Music Magazine, заузео је прво место међу најбољим дисковима у јапанском музичком магазину Онгаку но Томо као и у шпанском часопису Меломано. Нама је посебно занимљива чињеница да, ова изванредна уметница после 15 година живота у Шпанији, у последње четири године проводи највећи део свог времена на планини Златар, у предивном амбијенту „нетакнуте“ природе. Пијансткиња МАЈА РАЈКОВИЋ Пијанизам Маје Рајковић  Прилог за скицу једног уметничког портрета - окосница досадашње каријере Маје Рајковић, пијанисткиње успешне солистичке, и вредне педагошке праксе, интерпретаторке јединственог начина предавања. За нас је пијанизам Маје Рајковић нарочито интригантан јер је уметница потекла из такозване новосадске школе коју је усвојила на Академији уметности у класи професора Константина Богиноа, након завршетка основног и средњег музичког образовања стицаних код угледних педагога Радмиле Живковић и Мирославе Лили Петровић у родном Београду. Код Богиноа је заокружила и даљи степен напредовања на Школи за високо музичко усавршавање у италијанском граду Портогруару у области свог инструмента и камерне музике коју је потом активно неговала као одличан сарадник бројним реномираним музичарима, али и као веома подстицајан пратилац нашим вокалним уметницима и студентима певања на Факултету музичке уметности, да би од 2004. године, као доцент на Катедри за клавир, и сама почела да поучава у својој основној дисциплини. За ову високу педагошку институцију, осим сопственог педагошког рада, везује је и магистеријум у класи доајена наше клавирске педагогије и извођаштва, легендарног Душана Трбојевића, а то је још једна спона и с новосадском академијом где је студирала, а на којој је и професор Трбојевић одгојио читав низ данас успешних музичара у различитим подручјима деловања. Педагошки формум сценских уметности  „Игра у педагогији сценских уметности“ била је тема овогодишњег Педагошког форума сценских уметности, који је одржан у Београду од 10-13. децембра. Домаћин прошле и ове годинe била је Музичка школа „Др Војислав Вучковић“. Оснивач форума је композитор и педагог Вера Миланковић, која је пре тринаест година покушала да окупљањем педагога афирмише континуитет педагогије свих сценских уметности (музике и драме) у Србији, чиме их је поставила у контекст светских токова, обезбеђујући им стваралачки развој. - Форум сам основала 1998. године. Првобитни циљ ми је била стручна афирмација колега који немају паралелне уметничке каријере, каже Вера Миланковић и додаје: - Драгоцену подршку за одржавање Форума и његов континуитет дугујем Факултету музичке уметности, Факултету драмске уметности, Ректорату Универзитета уметности и Галерији САНУ. СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Харфисткиња МИЛИЦА БАРИЋ Живот са харфом  Име Милице Барић нераскидиво је везано за харфу. Они који уметничку музику прате на концертима сетиће је се и као сјајног солисте, али и као врсног камерног музичара. Често је свирала овај инструмент у оркестру. Изнедрила је читаву харфистичку школу код нас и свима њима усадила неизмерну љубав према овом инструменту. Ви сте довели харфу у нашу земљу. Како је до тога дошло? То је био дуг пут, али ми је драго, јер видим да сам и младе успела да инфицирам са харфом. Такође, могу слободно да кажем да публика много воли овај инструмент. То је и био један од разлога што сам пре десет година иницирала да се у Београду оснује Фестивал харфе. У почетку је био веома скроман. Контактирала сам моје пријатеље харфисте и сви су се радо одазвали мом позиву да дођу. Неки од њих су велике звезде, а то је за Фестивал било од великог значаја. Сви су били изненађени колико је публике на концертима. Да ли су имали замерке на организацију? Нису! Дошли су као моји пријатељи и када сам им рекла да смо ми то организовали без икаквог хонорара, они нису могли да верују. Понекад се догађало да немамо пара да им платимо хотел, па смо морали да их зовемо у госте да спавају и бораве код нас. ИСПОВЕСТ Редитељ Милан Белегишанин МУЗИЧКА КУТИЈА И ЏИН  Једно од чуда мога детињства је била мала музичка кутија од ораховине, коју ми је, као поклон за пети рођендан, донео ујак са службеног путовања по Италији. Окренуо бих кључ неколико пута, отварао поклопац и слушао акорде старог препознатљивог шлагера. Та кутијица је била нешто што је само мени припадало. Бар једном дневно сам улазио у собу, затварао сва врата, вадио поклон који сам држао под креветом и окретао кључ. Као из неке чаробне Аладинове лампе, из кутијице од ораховине је испловљавала музика, која ме је тешила, храбрила или ме је, једноставно, успављивала. То је трајало неколико година, све док једног дана моја мајка није изненада ушла у собу и видела како у руци држим отворену кутијицу и клатим се у ритму музике: „Шта то радиш“, упитала ме је. „Слушам“, одговорио сам. „Шта слушаш, ако бога знаш? Кутијицу си успео да поквариш још прве недеље када ти је поклоњена. Превише си окретао кључ и федер је пукао.“ Мати ме је гледала изненађено и помало уплашено а мени у првом тренутку није било јасно зашто ме лаже. Музику је и она сасвим лепо могла да чује, са врата на којима је стајала... |
кхккхххххххххххххкхххххххххххххххххххх МУЗИЧКО ПОЗОРИШТЕ Бранка Радовић директор Опере и театра “Мадленианум” НА ЧЕЛУ УМЕТНИЧКЕ КУЋЕ ОД РЕНОМЕА И УГЛЕДА  Опера и театар Мадленианум заузима значајно место у српском музичком животу. Својом репертоарском политиком и специфичном редитељском концепцијом скренула је на себе пажњу широке позоришне публике. Од недавно се на месту директора ове куће налази музиколог, др Бранка Радовић. Шта Вас најчешће питају као новог директора Мадленианума? Као новог директора Мадленианума, многи ме питају о концепцији и програму рада, о будућем репертоару, о корацима куће у следећем периоду, о…много чему…нико не нуди помоћ нити пита је ли потребна и хоћете ли, можете ли и како ћете „испливати” из опште светске, европске и националне економске кризе. Моји одговори бивају у том духу, као да ће се криза превазићи, а нама остати недосањани снови у домену драме, опера и балета, да их остваримо, да им се радујемо, да их подаримо публици и призовемо што већи број заљубљеника театра да нам се придружи. Ускоро се обележава петнаест година од оснивања Мадленианума. Какви су планови за овај јубилеј? У сусрет петнаестој годишњици куће желимо да остваримо све оно што до сада нисмо. Велике амбиције, велике жеље и велике планове. Потребу да све то не остане на леђима само једне крхке даме гђе Мадлене Цептер, да театар ојача, да се друштвено призна, утемељи, помогне – и у граду и у републици. Желимо другачије представе, нове поставке, желимо да проширимо видике, да поставимо класична дела на модеран начин, као и да премијерно прикажемо барокне и модерне опере које средина нема прилику да види на другим сценама. Желимо нови дух у балету, нове струје, савремена постигнућа, померања у сценској опреми. Желимо и домаћу драму, мелодраму, мјузикл, оперету. Хоћемо национални бренд, извозну представу, балет, оперу са којом ћемо моћи на светске фестивале. Желимо да изађемо у свет.. Много је жеља….вреди покушати. Баритон Марко Калајановић МАШТАМ ДА ПОБЕГНЕМ НА ОСТРВО  Протекла сезона у први план је избацила баритона Марка Калајановића. Вердијев Бал под маскама у Београду и Сарајеву, Адријана Лекуврер Чилее у Београду, Пучинијеви Боеми у Марибору, представа Viva la mamma Доницетија у Новом Саду. Ово су само неки од наслова које Марко тренутно игра у поменутим театрима. Улоге које сте неколико пута у медијима поменули као улоге које бисте желели да играте, постале су део Вашег реперотара. Велико је задовољство да се за нешто припремате пар година и онда једном великом брзином велики део свега тога чему сте тежили почиње, полако, да се остварује. Изузетно ми је драго што су све моје тежње којима сам стремио полако почеле да се остварују. То значи да све моје жеље нису биле сулуде и нису биле узалудне, већ је све добило неки свој резултат. Како постижете да радите у више оперских кућа? То је, за мене, велико задовољство. Првенствено што је атмосфера у сваком театру другачија. Путовања и мењање средине је потребно сваком младом човеку, мада сам понекад уморан од те велике километраже коју пређем. Понекад ми се чини да превише информација држим у глави, од улога до датума представа и концерата, али је то, истовремено, много лепо и много динамично. Никада не бих био везан за један град. Како бисте описали протеклу годину? Донела ми је велико уметничко задовољство. МОНОЛОГ Милош Николић кларинетиста, кавалиста, гајдаш Музика - лавиринт лепоте  Од малих ногу сам желео да се бавим музиком. Врло је занимљиво како то музика некога привуче, а да заправо није ни свестан у какав лавиринт улази. Тако сам и ја тек после много година мало, као кроз маглу, назрео шта је, у ствари, живот у музици, живот испуњен музиком, шта је музика. Средства су различита: певање (као свирање на гласним жицама), свирање инструмента, слушање музике... На много начина човек може да се бави том узвишеном уметношћу. „То показује и структура органа нашега тела које је природа вешто саздала да произведе музику. Погледајте цевасту структуру душника и харфу непца где језик и уста подсећају на лиру са струном и трзалицом“ (Св. Григорија Ниски). Када сам пожелео да се упишем у музичку школу нисам имао никакву посебну жељу за неким инструментом, можда баш зато што сам хтео да се бавим музиком као таквом, а инструмент је био само једно од средстава. У десетој години ми је преостало да бирам између кларинета и флауте. Кларинет је звучао више „мушки“. То је био почетак, улазак у лавиринт. НАШИ У СВЕТУ Диригент Владимир Куленовић НА ПРЕКРЕТНИЦИ  Марта месеца пред оркестар Београдске филхармоније стао је млади диригент Владимир Куленовић. Концертом у сали Коларчеве задужбине дебитовао у Београду, у граду у којем је одрастао, и стекао о сновно и средње музичко образовање. Пре једанаест година отпутовао је у Бостон где је дипломирао клавир и дириговање на Бостонском Конзерваторијуму. Студирао на Пибоди институту код Густава Мајера, а затим наставио усавршавање на Џулијарду у Њујорку. Долазак у Београд за њега је имао посебну драж. Зато је за концерт и одабрао специфичан програм. - Дела која сам дириговао, Канон Пахелбела , Моцартову Симфонију број 40 у ге-молу, Равелову Павану за умрлу инфанткињу и балетску свиту Жар птица Игора Стравинског, чине својеврсни преглед музичке историје, од барока до музике са почетка 20. века. По мом мишљењу овај програм се савршен у свим сегментима. Пре свега то су дела која су изузетно позната у опусима аутора који су их написали. Сва су настала на врхунцу стваралачке снаге њихових стваралаца. Затим, што је за мене још важније, то су дела која се међусобно прожимају на различите начине, било кроз музичке цитате, било кроз прожимање епоха. ИНТИМНО Диригент Станко Јовановић  КЛАСИЧНА МУЗИКА – просечан квалитет ОСТАЛА МУЗИКА – права музика СОЛИСТА - проблеми ОРКЕСТАР - променљивост ДИРИГЕНТСКА ПАЛИЦА– није неопходна ИНТЕРПРЕТАЦИЈА - индивидуалност ПУБЛИКА - глупост ИНСПИРАЦИЈА – није неопходна УСАМЉЕНОСТ - пораз КОНЦЕРТНА ГАРДЕРОБА – сасвим неважна ствар ЊИХ ЋЕМО ТЕК СЛУШАТИ Хорниста ИГОР ЛАЗИЋ СВИРАМ НАЈЛЕПШИ ДУВАЧКИ ИНСТРУМЕНТ  Прошле године, у издању издавачке куће Multimedia, изашао је компакт диск хорнисте Игора Лазића, на коме су снимљени Моцартови концерти за хорну. Овај пројекат први је оваквог типа у Србији. Истовремено, он је прави изазов за уметника, чија је улога да осмисли интерпретацију која ће омогућити да четири концерта, слушана један за другим, не звуче монотоно. Како си дошао на идеју да снимиш све Моцартове концерте? То се као пракса појављује у свету, али код нас нико још није урадио. То, управо, и јесте био мој мотив. Такође, веома волим ове концерте, па сам желео све да их одсвирам. Диск сте радили у сарадњи са Вашим професором Франсисом Орвалом. Да. Он се на диску појављује као диригент, мада он није диригент већ хорниста. Међутим, он ми је био изузетно значајан као музичар који познаје музику Моцарта и који може да води један такав оркестар. Оркестар који Вас је пратио био је састављен од чланова Београдске филхармоније. Јесте. Њима дугујем велику захвалност што сам овај пројекат реализовао. То су врхунски професоналци. Такође сам захвалан Филхармонији што су ми уступили своју салу за снимање. Сами сте финансирали пројекат. Колико је то поражавајуће за младог уметника? Јесте поражавајуће, али истовремено провоцира на велику борбу. Сваки уметник зна колико вреди и, ако други т о не препознају, онда ти сам мораш то да им покажеш. |
        |
Издавач: Агенција “Музика Класика”, Београд, Војводе Степе 129
Teл/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011 Mузика Класика