www.muzikaklasika.com
              Музика Класика бр.3                                                                                                                      
       Ревија класичне музике                      април - јун 2011.                                                                                                     Прва ревија класичне музике у Србији


КОНЦЕРТИ

РАЗГОВОРИ

АКТУЕЛНОСТИ

ФЕСТИВАЛИ

ИСТОРИЈА

АРГУМЕНТИ

ИНСТРУМЕНТИ

МУЗИКА И ХРАНА

РЕЦЕНЗИЈЕ

________________

ПРЕТПЛАТА

ИМПРЕСУМ

ОГЛАШАВАЊЕ

АРХИВА
________________

 
У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД


                                                  Прва ревија класичне музике у Србији                                                 
        ИСТОРИЈА

        НЕПОЗНАТЕ СТРАНИЦЕ О ЖИВОТУ ПОЗНАТИХ КОМПОЗИТОРА
        Шопен у време својих првих путовања на Мајорку

       

        „Познавала сам једном једну душу, лепу и чисту у својој бити, болесну и растргану немиром на земљи, која је
        налазила утехе у разговорима самном и у маштањима. Говорим о Фредерику Шопену, који је осам година био гост у
        мом летњиковцу у Ноанту на Мајорци“. Овако је писала Жорж Санд у својим мемоарима о заједничком путовању са
        Шопеном и о данима које је са њим провела на овом тихом острву.

        Жорж Санд била је велика пријатељица Фредерика Шопена, и више од тога, била је то љубав два усамљена бића. У
        Шопенов живот Жорж Санд, књижевница и песникиња, ушла је 1837. године. Тада је већ била позната под овим
        псеудонимом, иначе право име било јој је Аурора Дудеван. Жорж Санд је Шопена упознала преко Листа чија је
        пријатељица, грофица Д’Агу била такође књижевница под псеудонимом Данијел Штерн.
        Жорж Санд, у чијим се жилама мешала краљевска крв, по оцу била је праунука Фридриха Аугуста II, саксонског
        електора и пољског краља и чувене грофице Ауроре Кенигсмарк, а праунука њиховог сина Мориса Саског,
        француског маршала, чувеног војсковође. Била је обдарена великом виталношћу и још већим стваралачким
        талентом. Доживевши разочарење у брачној вези, тражила је нежност и љубав, усамљена са очајањем у души,
        мрачна као Лара, а бунтовна као Јованка Орлеанка. У таквом стању срела је Шопена. Њему је тада било
        двадесетосам година, био је млад, а већ славан, овенчан генијалношћу и у сваком друштву омиљен, иако болестан.
        Била му је потребна нега коју нико, далеко од родитељског дома, није могао да му пружи. Иако је Жорж Санд имала
        пуно мушких особина, осећања су јој била веома нежна. Своју децу, Мориса и Соланж, неговала је са највећом
        пажњом, а исто тако и своје пријатеље, свог мужа Жила Санда, Алфреда де Мисеа и Шопена. Од њих је била старија
        пуних осам година.


        МУЗИЧКИ ГРАДОВИ
        АХЕН, ГРАД КОЈИ ЈЕ ОПОРАВИО ШЛОГИРАНОГ ХЕНДЛА

       

        На крајњем западу земље, на северу покрајине Вестфалије, на тромеђи Немачке, Холандије и Белгије лежи Ахен,
        где је још у 1. веку наше ере пронађена лековита вода са температуром од 74 степена, у римско доба названа
        Aqua Granni. Кроз векове Ахен су походили многи значајни људи, да у њему потраже лек за своје бољке. Око
        800. године, он је био центар великог Франачког царства, на челу са Пипином Малим и његовим сином Карлом
        Великим. Они су поставили темеље чувене октагоналне катедрале са осам стубова у чијем је центру био
        једноставни престо на коме је у периоду од 936. до 1531. крунисано тридесетак немачких краљева и царева.
        Посебно, и у германским и у француским земљама и данас су сачувани бројни епови који су пронели славу
        Карла Великог, улепшавајући га све фантастичнијим епизодама (најзанимљивије Песме о Ролану записане су у
        12. и 13. веку). Сви су желели да воде порекло од „цара са расцветаном брадом“ (иако он није носио браду, она
        је постојала само у легендама) па је тако Фридрих Барбароса безуспешно покушавао да га канонизује, а Луј 11.
        прогласио је дан Карла Великог за национални празник (1471. године). Он је већ у 21. години наследио оца,
        одликујући се изванредном виталношћу, интелигенцијом, култивисаношћу и ауторитативношћу. Водио је чак 53
        војне експедиције ради ширења хришћанства.
        Око Ахена су убрзо изграђене градске зидине, почеле су да ничу мале фабрике платна и металне индустрије.
        Године 1656. захватио га је велики пожар. Био је и француски и пруски, и белгијски и немачки град. Тешка
        разарања имао је у Другом светском рату.


        Опера Копенхаген као „духовни фитнес центар“

       

        У главном граду Краљевине Данске, Копенхагену, на самом доку вештачки створеног острва Холмен, налази се
        огромно оперско здање у стаклу и мермеру беж боје. Смештено је тако да гледа на Амалиенборг палату,
        краљевску резиденцију и на куполе Мермерне цркве. Под званичним називом Опера Копенхаген, изграђена је у
        рекордном четворогодишњем периоду (2001-04), на иницијативу и уз велику финансијску подршку тада
        деведесетогодишњег нафтног и бродског магната Маирска Меккинија Мелера, председника највеће и
        најутицајније  индустријске компаније Мелер – Маирск у земљи, али и дуж читавог Северног мора. Свечано
        отварање било је 15. јануара 2005. године. Зграда је, као ‘истурено одељење’ данског Краљевског театра.
        Директор данске Краљевске опере Каспер Бех Холтен доживео је овај пројекат као прави „духовни фитнес
        центар“. За данско друштво опера представља праву „емоционалну  лабораторију“, кроз коју човек дубоко
        проживљава поларитет између  живота и смрти,  страсти  и туге.




      



















Издавач: АгенцијаМузика Класика, Београд, Војводе Степе 129
Te
л/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011
Mузика Класика