Музика Класика бр.3
Ревија класичне музике april - jun 2011. Прва ревија класичне музике у Србији
| КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне музике
у Србији
АРГУМЕНТИ
КО СЕ ПЛАШИ СРПСКЕ МУЗИКЕ? ЗАШТО ЈЕ ЗАТВОРЕН МИЦ?  Прошло је скоро две године од како је МИЦ (Музичко-информативсни центар) затворен. Зашто је затворен? Зашто је уопште био отворен? Давне 1983. године добијен је простор где ће се чувати заоставштина композитора Јосипа Славенског. Град Београд схватио је значај овог композитора и значај отварања његовог легата, а СОКОЈ (у оно време Савез организација композитора Југославије) преузима бригу о функционисању овог простора у центру Београда као Музичко-информационог центра, који је, уз пропагирање дела Јосипа Славенског, као задатак имао промовисање српског музичког стваралаштва. Заиста лепа идеја. Оснивање библиотеке, нототеке, фонотеке, организовање предавања, музиколошких симпозијума, трибина о новим делима српских композитора, промоције музичких издања, издавање билтена, везе са сличним организацијама широм света – заиста много активности за само три запослене особе. А придодата им је и активност редакције часописа Нови звук. Запосленима не остаје времена за комплетирање банке података о српској музици. А и пара је све мање. Крајем 2009. године – кључ у браву. МИЦ више не постоји – гракћу они којима смета да се комплетира база података о музичким делима створеним у Србији, да иста буду доступна свим извођачима и истраживачима у земљи и иностранству, да нотни материјали буду препуштени слободном тржишту где побеђује квалитет... Као да се плаше да ће појединци изгубити монопол, а не виде (или неће да виде) како тиме осакаћују нашу музику, оштећују нашу публику, али и нашу државу, чији главни град, између осталог, претендује да у скорој будућности постане „културна престоница Европе“! Богата палета наше музичке продукције биће недоступна за странца који те 2020. године пожели да се у Београду обавести о српској музици и набави ноте или неки снимак. А како ће тек наши сјајни извођачи да прикажу своју уметност и путем извођења домаћих дела сериозне музике, када се и штампа односи према њима (скоро) као и да не постоје?! ЗА И ПРОТИВ КО УБИЈА КЛАСИЧНУ МУЗИКУ?  Прошло је пола века од када је проф. др Борисав Јовић поставио основе научног приступа организације у уметности, у савременом језику „менаџменту у уметности”, а резултати у пракси код нас још увек нису добри. Један од разлога је недостатак правих и смишљених циљева, који ће се доследно и дугорочно спроводити. Недостатак стратегије у културној политици довео је до „меандрирања“ у активностима наших концертних агенција. Насумични критеријуми, произвољне процене уметника и њиховог уметничког деловања, па тако и ангажмана, приватизовање локалних међународних уговора, сукоби интереса... само су неки од пропуста у актуелном менаџменту музичко-сценских уметности код нас. Полазећи од тога да је уметност немерљива, наши менаџери нису развили критеријуме на основу којих се процењује квалитет уметника, који би се онда рангирали и организовали према уметничким потребама у земљи. Приватизовање у сваком погледу, као и произвољност параметара којима се процењује разлика која одваја врхунског уметника од просечног, особина је наше менаџерске стварности. Тако се дешава да у великим и важним музичким пројектима наступају медиокритети, док квалитетни солисти немају ни прилику да се прикажу. Основна грешка наших менаџера, недостатак критеријума, већ се свети целом нашем музичко - сценском свету уметности „одливом мозгова“, који ће оставити дуготрајне последице. У ПОТРАЗИ ЗА МУЗИКОМ МУЗИКА У ЦРТАНИМ ФИЛМОВИМА  С обзиром да нове генерације, своје слободно време, или оно предвиђено за стваралачке активности, највише „троше“ на видео игрице и дружење са виртуелним гувернантама – цртаним филмовима, онда је наш задатак, као родитеља и педагога да проверимо избор анимираних „другара“, а по могућству и препоручимо квалитетне садржаје који оплемењују и нуде добар избор музике. Епитет „виртуелни“ највише се односи на цртане филмове најновије продукције који у „сендвичу“ са агресивним рекламама врше притисак на дечју, утицајима подложну психу. У следећем тексту анализираћемо музички аспект савремених анимираних достигнућа која су у свакодневној понуди, а затим ћемо се сетити омиљених минијатура из нашег детињства које се на оригиналан начин „ослањају“ на избор квалитетне класичне музике. Новија продукција цртаних филмова нуди пре свега ауторску музику – специјално писану за ову намену, постоје чак и wебсајтови на интернету, на којима су представљени композитори и њихова музика различитог карактера , те су у рубрици „за цртани филм“, означени јасни описи карактера и темпа. Музика овог типа најчешће се ради по наруџбини. Веома су ретки данашњи цртани филмови који користе постојећа дела класичне музике. Тако су у филмовима из серије Барби тематска и музичка инспирација била су два популарна балета Лабудово језеро и Крцко Орашчић Петра Иљича Чајковског. |
        |
Издавач: Агенција “Музика Класика”, Београд, Војводе Степе 129
Teл/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011 Mузика Класика