www.muzikaklasika.com
              Музика Класика бр.3                                                                                                                       
       Ревија класичне музике                      април - јун 2011.                                                                                                     Прва ревија класичне музике у Србији


КОНЦЕРТИ

РАЗГОВОРИ

АКТУЕЛНОСТИ

ФЕСТИВАЛИ

ИСТОРИЈА

АРГУМЕНТИ

ИНСТРУМЕНТИ

МУЗИКА И ХРАНА

РЕЦЕНЗИЈЕ

________________

ПРЕТПЛАТА

ИМПРЕСУМ

ОГЛАШАВАЊЕ

АРХИВА
________________

 
У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД


                                                  Прва ревија класичне музике у Србији                                                 
        ИНСТРУМЕНТИ

        Виола да гамба – монарх међу инструментима

       

        Француски теоретичар, Марин Мерсен, у свом делу „Harmonie Universelle“, 1636. године,  изјавио је следеће : „Ако
        неко процењује музичке инструменте у односу на способност добре имитације људског гласа, и ако неко поштује
        природност као највеће достигнуће, ја верујем да нико не може да оспори виола да гамби прву награду, зато што
        може да имитира људски глас у свим његовим нијансама, чак и у најинтимнијим, а то су жалост и радост“. Ово су
        похвале које је Мерсен упутио овом најплеменитијем од свих гудачких инструмената, који је имао свој период
        цветања од 1480. до 1780  године, односно од периода ренесансе до периода класике. Због свог деликатног звука,
        богатог у аликвотама и префињеног у модулацијама, виола да гамба је сматрана најсавршенијим имитатором
        људског гласа који је у периоду хуманизма сматран мером свих музичких ствари, и због тога највишим
        представникомсофистициране музике.

        Балдасар Кастиљоне је, у свом делу „Il Libro del Cortegiano” из 1528. године, указао да је свирање на виола да гамби
        нужно за образовање племића. „Музика није само декорација већ потреба за племића. Требало би да се вежба у
        присуству дама, .… музика четири виоле да гамбе веома заносна, деликатна, слатка и пуна врхунске уметности”.
        Опчињени идејама италијанског хуманизма, француски краљ Францис I и енглески краљ Хенри VIII довели су на своје
        дворове не само водеће италијанске сликаре, скулпторе и мислиоце, већ и италијанске композиторе и најбоље
        музичаре.

        Чувена је била породица гамбиста Ферабоско. У времену када је нео-платонистичка мисао била код сваког човека у
        глави, Петрарка и Ариосто у устима сваког младог и старог човека, виола да гамба је била у руци свих тадашњих
        људи. Музика за гамбу је била слушана у целој Европи и у Енглеској. Инструмент је био веома популаран у
        аматерским круговима, јер је био релативно лак за почетнике. Био је идеалан инструмент за свирање у кругу
        породице, тако да су деца свирала најмање гамбе, а одрасли веће инструменте.

        Веома је важно нагласити да виола да гамба није претходник виолончела, који потиче из породице виолина. Виола да
        гамба или виола за ногу рођена је у културно хетерогеном региону Валенсије, у Шпанији, на крају 15. века. Настанак
        виола да гамбе је везан за вихуелисте. Вихуела је један од најинтересантнијих и најинтригантнијих трзалачких
        историјских инструмената. Први пут се помиње у 15. веку у краљевини Арагон.
        Уживала је широку примену у Шпанији и Португалији, такође и Италији, више него што се мислило до пре пар
        десетина година. Вихуелисти су рабаб гудалом почели да свирају вихуеле, код којих је кобилица равна (то је било
        гудало за инструменте из Северне Африке), и то је био преломни тренутак за настанак виола да гамбе, у другој
        половини 15. века. Неки од утицаја на развој, укључујући ту пре свега позицију за свирање, потичу од маварског
        рабаба. У току две или три деценије то је водило настанку и еволуцији потпуно новог инструмента, чији је шпански
        назив је вихуела де арко (арко значи гудало). Инспирисан другим локалним инструментом, маварским рабабом, ова
        нова вихуела је држана усправно, без обзира да ли на колену или између ногу, слично данашњем виолончелу. Ово је
        позиција за свирање на гамби која је више одговарала већем инструменту него брачо позиција модерне виолине.

        Италијански назив виола да гамба значи виола за ногу што је помогло да се разликује од породице раних виолина
        које Италијани зову виола да брачо, односно виола за руку.

        Репертоар за виола да гамбу је веома широк, најмање 9000 дела за соло инструмент док је много више репертоара
        написано за ансамбле. Многи европски дворови су имали гамбисте у XVII и XVIII веку. Чарлс I, краљ Енглеске, имао
        је репутацију одличног  музичара који је свирао бас гамбу. У Француској је гамба била омиљена међу париским
        интелектуалцима и један од омиљених инструмената краља Луја XIV - краља Сунца.

        Гамбе су наследници полифоне традиције која сеже још од ренесансе. Ансамбли гамби били су посебно популарни у
        Енглеској. Заједно са лаутом, виола да гамба је вероватно највише заступљен инструмент кроз историју било на
        сликама, скулптурама, минијатурама, итд. Гамба се често појављује у друштву лауте. Ова два инструмента – виола
        да гамба са меканим, али чистим тоном која савршено имитира људски глас и лаута као савршена пратња – идеално
        се употпуњавају. У ренесанси и раном бароку гамбе се појављују у анђеоским консортима, репрезентујући на тај
        начин Небеску Хармонију. На пример, можемо их видети на алегоријској слици Св. Ћећилије, заштитнице музике.

        Гамба се брзо раширила на све делове европског континента укључујући и Енглеску. Била је популарна како у
        приватним кућама тако и на дворовима. У оно време било је уобичајено имати код куће више гамби различитих
        величина. Гамба је била савршена за музику у консортима још од раног 16. века, или за мале инструменталне
        ансамбле пре 1700. године. Консорт музика је била веома популарна тако да је гамба постала један од омиљених
        инструмената током епоха ренесансе и барока.



















Издавач: АгенцијаМузика Класика, Београд, Војводе Степе 129
Te
л/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011
Mузика Класика