КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне музике
у Србији
ФЕСТИВАЛИ
Пети Војвођански фестивал класичне гитаре Пети Војвођански фестивал класичне гитаре одржан је од 10. до 13. марта у Новом Саду, у организацији Асоцијације гитариста Војводине, чији је председник гитариста Рашко Радовић. Као и протеклих година, и овог пута ученици нижих и средњих музичких школа наступали су пред међународним жиријем и публиком, а своје интерпретативне квалитете показали су и на завршном концерту, одржаном 13. марта у Студију М Радио Новог Сада, који је та медијска кућа емитовала у директном преносу. Поред такмичења, фестивалски програм се одвијао и у неколико других сегмената. Сваке вечери одржавани су солистички реситали гитариста. Наступили су Франц Халас (Немачка), Димитрис Котронакис (Грчка), Дарко Карајић (Србија) и Александар Хаџи-Ђорђевић (Србија), док су мајсторске радионице држали гитаристи Срђан Тошић, Зоран Крајишник и Игор Мотл. У оквиру пропратног програма манифестације одржана је и промоција монографије Борислава Хложана Хоризонти звука, о педагогу, гитаристи и почасном председнику Асоцијације гитариста Војводине др Јовану Јовичићу, затим промоције градитеља гитара, као и акредитовани семинар за наставнике под називом Интерпретација ране музике – ренесансе и барока који је водио Дарко Карајић. На Светском гитаристичком (интернет) такмичењу, које је у оквиру фестивала одржано други пут, међународни жири, у саставу – Мајкл Макмикен (Велика Британија), Војислав Ивановић (Србија) и Давид Павлович (Мађарска) – одлучио је да прву награду додели младом гитаристи из Румуније Едуарду Леаци, иначе победнику и прошлогодишњег Гитар Арта. Исти чланови жирија одлучивали су и о најбољој композицији за гитару, у сегменту фестивала који је први пут ове године одржан. Тако је пољски гитариста Јанко Рашета, композицијом Лунар доwн освојио прво место. Победници Петог Војвођанског фестивала класичне гитаре: Милош Соћанин (МШ „П. Крањчевић“, Сремска Митровица) и Валентина Кремпатић (МШ „П. Коњовић“, Сомбор) у преткатегорији, Виктор Нађ (МШ “Ј. Маринковић”, Вршац) у првој категорији, затим Виктор Јускан (МШ “С. Малбашки”, Кикинда) у другој категорији, Гергељ Бажоки (СМШ у Сегедину), Урош Марковић (МШ „Станковић“, Београд) и Алекса Тарабановић, (МШ „В. Лисински“, Београд) у трећој категорији, док је у ревијалној категорији прво место освојила Кристина Декић. Узлет у иреалност Kинеска Нова година (Шарм Дунхуанга) “Путујемо кроз пределе, а предели кроз нас…” Тако је у најлепшем путопису о Кини записала давне 1956. моја духовна пријатељица, Нада Маринковић. Фасцинирала ју је, као и мене четврт века касније, ова земља контраста свих врста, природних, физичких и духовних. У Кини се дуго веровало да и биљке и животиње имају душу, а да зрикавци имају дечју душу. Стари Кинези веровали су да је срећа слепа за све боје осим за црвену, а све што постоји има легенду о свом почетку. Наши пријатељи из далеке земље Далеког истока дошли су да са нама поделе празничну радост своје Нове године која започиње похвалом пролећу и прославља се пуне две недеље већ готово пет хиљада година. Својим играма, песмама, инструментима – као да су ухватили сјај и лепоту излазећег сунца и ту надирућу, незаустављиву чаролију поновног рађања пренели су нам у Коларчевој задужбини и у “Мадлениануму”. Концертима Београдске филхармоније увек претходи стручно и занимљиво предавање Мр Александре Паладин која публику уводи у дела која су те вечери на програму. На крају свог получасовног излагања она редовно пронађе заједничку копчу за та дела, ма како стилски и уметнички удаљена она била. Питам се – како ће изнаћи заједнички именитељ за музику Чајковског, Ли Ханџа и Гуан Шја-а. И налази је: то је управо Чајковски, јер је млади кинески пијаниста Хаочен Чан, који те вечери свира Концерт Чајковског био и победник чувеног Такмичења “Чајковски”, а његов земљак, диригент Ен Шао дириговао је (између оисталих) и Симфонијским оркестром “Чајковски”. |
кхккхххххххххххххкхххххххххххххххххххх Филхармонија младих „Борислав Пашћан“ Давног 17. јануара 1706. рођен је амерички политичар и физичар Бенџамин Френклин, борац за америчку независност, проналазач громобрана, штампар, књижар, новинар, гувернер Краљевског друштва у Лондону, оснивач прве јавне читаонице у Америци, филозофског друштва Пенсилваније и „Академије“ која је прерасла у Пенсилванијски универзитет. Композитор Франсоа Жозеф Госек рођен је, такође, 17. јануара 28 година касније; основао је и био први директор Краљевске школе певања а имао је и значајног удела у оснивању Париског конзерваторијума. Свет је 17. јануара 1857. угледао и његов аустријски колега Вилхелм Кинцл, који је од 26. године деловао и као диригент у Амстердаму, Крефелду, Грацу, Хамбургу и Минхену. У Петрограду је 17. јануара 1869. преминуо Александар Даргомижски, који је компоновао у духу Глинкине традиције и кога су због изражених напредних политичких идеја царски службвеници често прогањали. А не тако давно, 17. јануара 1978. диригент Борислав Пашћан, најбољи студент у класи чувеног педагога Ханса Сваровског (код кога су, такође у исто време студирали и славни Зубин Мехта и Клаудио Абадо), бсновао је „Младе филхармоничаре Београда“, који данас носе назив Филхармонија младих „Бориуслав Пашћан“. И како реће њихова уметничка директорка мр Даница Томковић, која тридесет три године бдије над овим а нсамблом – „Србија има на хиљаде фудбалских клубова, фолклорних друштава и кафића, али има само једну Филхармонију младих кроз коју су прошли на стотине младих будућих филхармоничара и симфоничара и петнаестак диригената. |
|