У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД

ИНСТРУМЕНТ


Матоућин – инструмент душе


 

Матоућин је традиционални монголски народни инструмент.  Недавно је увршћен у прву групу листе нематеријалне културне баштине Кине. Педесетдвогодишњи господин Бајиндаи је један од оних који је наследио вештину израде матоућина, а ради као саветник покрајинског удружења за израду овог инструмента. Он је рекао:  „Припадници монголске народности који живе у целом свету поштују матоућин. У њиховим срцима овај музички инструмент је чист и племенит, па мора да се држи у прочељу куће. Пошто припадници монголске народности верују у будизам, по обичају, матоућин се поставља на исто место где се налази кип Буде. Калица матоућина је у облику трапеза, а на горњем делу врата је гравирана коњска глава због чега је овај инструмент и добио име матоућин, јер ‘’матоу’’ у преводу значи ‘’коњска глава’’. Инструмент има две жице направљене од по 40 до 60 длака коњске гриве. Овакве жице се разликују од свилених и производе ниске и мукле пријатне звукове“.

Матоућин производи високе звукове попут виолине, а префињене попут инструмената ерху и сиху. Палета звукова коју може да произведе је веома широка, па људима може да дочара све о чему маштају. На пространој степи Унутрашње Монголије постоји дирљива прича која говори о постанку матоућина.

У давна времена, чобанче монголске народности Су Хе је у једној олујној ноћи пронашло повређено бело ждребе. Су Хе га је некако одвукао до куће пажљиво га неговао. Успео је да га излечи и ждребе је остало код њега. Кад је ждребе поодрасло, злобни кнез је веома завидео младом чобанину на тако лепом коњу, па га је отео. Потом је у свом дворишту пиредио свечану гозбу, на којој је желео да се свима похвали својим пленом. Шепурио се кнез пред присутнима, али кад га је узјахао, бели коњ га је одмах збацио са својих леђа. Сви су се кришом смејали кнезу, па је он наредио да коња убију на лицу места. Када је за то чуо млади чобанин Су Хе, много је туговао. Једне ноћи једва је заспао, а онда је сањао да је његов бели коњ жив и да му говори људским гласом: ‘’Добри мој газда, ако желиш да увек будем са тобом, од мојих костију направи музички инструмент, чија ће те музика увек сећати на мене.’’ Сутрадан, чим се пробудио, млади чобанин је од костију и гриве белог коња направио инструмент - матоућин. На врху је направио украс – коњску главу, која га је подсећала на његово ждребе.

У различитим местима Унутрашње Монголије ова врста инструмента има различита имена, јер постоје различити облици, боја звука и начин свирања.

Некада се матоућин углавном користио за време певање епова и за време свирања народних песама. После реформе постали су чести соло концерти матоућина, па чак и симфонијски концерти.

Према речима наследника вештине у изради матоућина, Ћи Баолија, карлица матоућина је обмотана кожом од удава, говеђом или козијом кожом, због чега матоућин не треба остављати на влажном месту или на сунцу.

У Унутрашњој Монголији инструмент матоућин је тесно повезан са именом господина Ћи Баолија, јер је он извршио велике подвиге у области реформе структуре матоућина. Господин Ћи је припаденик монголске народности и чувени свирач матоућина. Са 13 година је постао члан ансамбла Унутрашње Монголије. У својој уметничкој каријери, Ћи Баоли је на основу традиционалног стила, више пута уводио реформе структуре матоућина, користећи предности италијанске виолине. Као резултат тога, мелодија матоућина је постала милозвучнија, а облик инструмента много лепши.

У последње време све више људи зна за матоућин и све више су прихваћени звуци овог инструмента. Млади људи не само у Кини, већи и у САД-у, Француској, Јапану и другим земљама уче да свирају инструмент монголске народности матоућин.