АКТУЕЛНОСТИ

Утисци са “Мокрањчевих дана” 2012. године
      



Др Бранка Радовић, музиколог, селектор фестивала „Мокрањчеви дани“
Слоган који сам ове, а и претходних година следила у осмишљавању програма био је „Мокрањац у савремености, Мокрањац и његови савременици“. Жеља ми је била да Мокрањчева музика буде присутна на сваком програму, где год је то могуће, и да тиме докажем њен виталитет, и музиколошку констатацију да добра музика може бити прерађена и изведена на било којим инструментима и да она ту има своју виталност и вредност, што смо имали прилике и да чујемо на многим концертима овогодишњег Фестивала.



Премил Петровић, диригент
Концерт са квартетом „Бродски“ је био фантастичан. Мени је увек задовољство да диригујем у унутрашњости Србије, мада је то веома ретко. Одушевљење публике које сам доживео на „Мокрањчевим данима“, и захвалност коју осећам у Неготину, у мени ствара осећај да мој посао овде има много већи смисао, него да диригујем у Београду или негде у свету. Ја сам Исидори Жебељан предложио да њене опере изведемо по мањим местима, као нека циркуска трупа.



Борислав Чичовачки, обоиста, модератор концерта квартета „Бродски“
Наступ квартета „Бродски“ на „Мокрањчевим данима“ је изузетно важан. За културни развој наше земље је важно да се свира у мањим срединама. Можда се нама чини да „Бродски“ свира само у великим светским дворанама, али то није тако. Они радо концертирају и у мањим срединама. Ако погледате, у свету се значајни музички фестивали и одвијају у мањим местима, јер је тако целокупна свест посетилаца концентрисана на музику, а не и на неке споредне ствари, као што је ‘шопинг’ на пример.



Александар Саша Илић, кореограф
Гостовање на „Мокрањчевим данима“ је, за мене и за целу екипу, велики комплимент. Мислим да је представама балета „Балада о месецу луталици“ Душана Радића и „Собарева метла“ Милоја Милојевића место на једном фестивалу оваквог типа. Они су одлична слика  како српске музике, тако и могућности мене као кореографа да се уметнички изразим. За неготинску представу радили смо малу адаптацију, јер до сада нисмо наступали на овако великој сцени. Такође, на Фестивалу смо наступили са неким премијерама у подели играча. Презадовољан сам и представом, као и реакцијом публике. Гостовање на „Мокрањчевим данима“ нам је дало нови задатак – да радимо и да размишљамо шта је то у будућности чиме можемо да се представимо у домену домаћег стваралаштва и театра.



Роман Симовић, виолиниста
Мени је увек посебно задовољство да свирам у нашој земљи. Чак осећам много већу одговорност што учествујем у оквиру реномираног фестивала „Мокрањчеви дани“. Имао сам и много већу трему него кад свирам у Лондону, на пример. Одабрао сам програм који ми, тренутно, највише лежи, а по реакцији публике мислим да им се то и допало. Одушевљен сам Фестивалом. Све је фантастично организовано, на врхунском нивоу. Није изостало ни наше традиционално гостопримство. Сигурно ћу се у Неготин поново вратити!



Наташа Томић (Врело)
Презадовољна сам концертом и фестивалском публиком. Част нам је да смо учествовали на „Мокрањчевим данима“ и да смо могли да представимо наш доживљај како се традиција може транспоновати у један сасвим другачији звук. Концерт је био пун енергије. Добро смо  се осећали на сцени, и задовољни смо што је и Неготин, град Мокрањца, имао прилике да нас чује.



Зоран Марковић, вођа ансамбла BASS CHORUS (Словенија)
Изузетна ми је част што смо учествовали на „Мокрањчевим данима“. Музика Мокрањца је за мене изузетно инспиративна и трудим се да је промовишем где год могу. Транскрипције његове музике које свирамо представљају мој покушај да кроз контрабас, што веродостојније, представим изражајност његове хорске лирике. Веома сам узбуђен, јер сам одувек желео да мој ансамбл представим публици у Србији. „Плакета“ фестивала коју смо добили је нови подстрек за неке нове пројекте.



Олга Јанум, диригент хора „Салутарис“
Осећала сам велику одговорност да се поново појавим на „Мокрањчевим данима“, јер је наш концерт требало да потврди да жири прошлогодишњег Натпевавања хорова није погрешио што нас је прогласио најбољима. Пажљиво смо бирали програм. Веома сам задовољна нашим наступом. Хор се представио на најбољи могући начин. Публика је сјајно реаговала. Желим да се преко фестивала „Мокрањчеви дани“ много више упознам са Мокрањчевом хорском музиком.



АКТУЕЛНОСТИ



На Међународном фестивалу младих у Шангају балет “Празник љубави” редитеља и кореографа Александра Илића, чија је премијера била септембра 2011. на Великој сцени Опере и театра Мадленианум освојио је награду “За најбоље извођење на фестивалу”. Награду је доделила Кинеска интернационална асоцијација за културу која је организатор фестивала. Награда је у виду статуете-трофеја додељена управи и кореографу на свечаности приређеној у њихову част.



На представи Доницетијевог „Љубавног напитка“, на Великој сцени Народног позоришта у Београду, 13. октобра, гостују Пабло Камесеље, тенор (Шпанија) и Марко Калајановић, баритон.



У оквиру БЕМУС-а, 13. октобра у сали Коларчеве задужбине, наступа пијаниста Александар Маџар.



Победник „Натпевавања хорова“ на 47. „Мокрањчевим данима“ је хор „Гортинија“ из Ђевђелије, из Македоније.



Београдске музичке свечаности свечано ће бити отворене 11. октобра, концертом „Оркестра без граница“, којим диригује Премил Петровић.



У организацији Удружења композитора Србије, од 2-5. новембра биће одржана 21. Интернационална трибина композитора.



Опера „Милева“ Александре Вребалов, представа Српског народног позоришта у Новом Саду, биће изведена 12. октобра, у оквиру оперског фестивала „Армел“ у Сегедину, у Мађарској.



Промоција нове књиге др Смиљке Исаковић, „BEMUS PREPLETUM MOBILE“ биће одржана у Музичкој галерији Коларчеве задужбине, у понедељак 15. октобра, са почетком у 18.30 часова, у оквиру Београдских музичких свечаности. На промоцији ће говорити Петар Арбутина, проф. др Снежана Николајевић, мр Александра Паладин,  проф. др Будимир Поточан,  и ауторка.



У оквиру БЕМУС-а, 18. октобра, наступиће и чувени фламенко гитариста Пако де Лусија.



Од 15.-19. октобра, у терминима од 10 и 12 часова , биће одржани Дечији концерти, у сарадњи са Бео Зоо вртом и манифестацијом „Песничење“. Солисти су пијанисти Љиљана Вукеља и Јанко Ђоковић, а диригује Милан Недељковић. Концерти се одржавају у сали Коларчеве задужбине.



У оквиру циклуса „Великани музичке сцене“, 15. новембра, у сали Коларца, наступа чувени виолиниста Максим Венгеров, уз клавирску сарадњу Итамара Голана.



На концерту 23. новембра, са оркестром Београдске филхармоније, као диригент наступиће Владимир Куленовић.



Виолиниста Сергеј Крилов биће гост на концерту Београдске филхармоније, 14. децембра.



МУЗИЧКИ СТЕТОСКОП

Музика и памћење  



Да ли музика подстице боље памћење? Многи научници бавили су се овим истраживањима, која су показала да је музика у великој мери заслужна за очување меморије. Занимљиво је да многе етапе из сопственог живота памтимо баш по музици коју смо у то време слушали, а ова веза је најупечатљивија у тинејџерским годинама.

Догађаји из живота многих познатих личности сведоче о повезаности музике и њихових изузетних постигнућа у разним областима. На пример, чувени научник Алберт Ајнштајн је, као дечак, био изузетно лош ђак. Његов професор је његовим родитељима препоручио да га испишу из школе, јер је сматрао да је био сувише глуп за учење, и да је за школу расипање средстава да улаже време и енергију у његово образовање. Чак су им предложили да Алберту нађу неки физички посао. Уместо тога, родитељи су му купили виолину. Ајнштајн је постао добар виолиниста, и говорио је да је свирање виолине тајна његовог научног успеха. То је потврдио и његов пријатељ, Г. Ј. Видров, који је причао да је Ајнштајн математичке проблеме и једначине решавао уз помоћ импровизација на виолини.

Платон је био први који је написао да је музика ефикасније оруђе за образовање, од било ког другог, јер повећава концентрацију. Познато је да су стари Грци певали своје драме, јер су знали да музика може да им помогне да лакше упамте текст. Тим стручњака са Универзитета Стенфорд дошао је до закључка да су и стари народи и племена били свесни моћи музике и звука, те да су зато користили бубњеве и технику ритмичког понављања ради постизања одређених стања свести.

Током 20. века извршен је читав низ експеримената на деци, ученицима основних и средњих школа, популацији која ради и старијој популацији. Добијени резултати недвосмислено су показали да се памћење побољшава код оних који су приликом учења или рада слушали музику, те је школама и фирмама препоручено да омогуће слушање музике.

Како Музика делује на памћење? Својим дејством на наш мозак, пре свега путем чула, музика побољшава циркулацију. Самим тип постиже се боља исхрањеност можданог ткива, а тиме се постиже и тренутно побољшањ свих можданих активности. Овим процесом повећава се и праг памћења. Поред дејства музике на мождану циркулацију, показано је да музика делује и другим путем, односно директо на мождане таласе, побољшавајући њихову синхронизацију, што директно побољшава процес памћења. Својим додатним дејством на одређене моторне структуре мозга, музика утиче и на побољшање квалитета наших чула, пре свега вида и слуха, што посебно доприноси побољшању процеса примања информација и самог памћења. Овакво дејство музике директно утиче на нашу концентрацију. Научне студије су показале да студенти који уче уз музику боље памте од оних који уче у тишини.

Један од практичних примера како музика делује на наш мозак је утицај темпа на нашу мождану активност. Студије су показале да се мождани таласи прилагођавају ритму музике, односно  да бржи темпо може довести до побољшања пажње, односно  концентрације, док спорији темпо смирује и доводи до опуштајућег стања када се мозак релаксира користећи само основни, базални метаболизам, чиме се регенерише.
Када се говори о позитивном утицају музике на човека, најпознатији је тзв. “Моцартов ефекат”, који својим називом сугерише да је у питању примена Моцартове музике у постизању различитих терапијских ефеката код људи, што је само донекле тачно. Наиме, “Моцартов ефекат” је заједнички термин који означава трансформациону моћ музике у здравству, образовању и квалитету живота, без обзира о којој је музици реч. Назив је добио на основу чињенице да је у првим истраживањима коришћења Моцартова музика, јер је она била препознатљива и доступна широком кругу људи који су били део различитих научних експеримената. Познато је и да музиколози музику овог аутора описују као архитектонску, јер се заснива на истим математичким идеалним пропорцијама и структурним законима хармоничности по којима су грађене многе познате катедрале.

Једно истраживање показало је да Моцартова “Соната за два клавира у Де-дуру” повећава памћење, али и интелигенцију. Овај ефекат трајао је 10-15 минута и заснивао се на порасту тзв. спацијално-темпоралног расуђивања које се највише користи у математици и природним наукама, а представља и важан део вештине код хирурга, пилота, архитеката, уметника, и инжењера, као способност ″виђења″ и манипулисања предметима у тродимензионалној равни.