У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД

ИСТОРИЈА

МУЗИЧКИ ГРАДОВ
БЕЧ - Трагом Бетовена

 

Беч је европски центар уметничке музике и право место за уживање у њој. Некадашња престоница моћног царства била је и остала место које привлачи и инспирише врхунске уметнике. Беч има много лица, и није га лако одмах заволети. Леп је али и хладан. Уређен, али превише строг и прецизан. На улицама нећете видети ни кучета ни мачета, ни врапца ни голуба, чак ми се чини као да ни инсеката нема никаквих. Као да неко невидљиво заштитно поље покрива старо језгро града да би монументалне палате заштитило од птица, прашине и времена. Питао сам се како је могуће да такав Беч инспирише бројне композиторе да створе своја незаборавна дела. Његови владари нису штедели новац на уметницима, али сам новац није довољан, мора да ту има још нечег. Изабрао сам једног од бројних композитора који су били везани за њега, Лудвига ван Бетовена, да ми буде водич и покаже свој Беч, да покушам да сазнам шта је овај град значио за њега.

Бетовен, један од најпознатијих и најутицајнијих комозитора, рођен је 1770. године у Бону, у време немачког Светог римског царства. Отац му је био дворски музичар, успут и алкохоличар, који је рано препознао таленат свог сина и покушао да од њега направи ново чудо од детета по угледу на Моцарта. Бетовенов дар су препознали и на двору, па је принц Максимилијан одлучио да пошаље седамнаестогодишњег момка у Беч, центар музичког света, да код Моцарта настави своје музичко усавршавање. Нема аутентичних података да су се њих двојица упознали јер се Бетовен у Бечу није дуго задржао. Убрзо по доласку добија поруку да му је мајка на самрти. Враћа се у Бон и тамо остаје наредних пет година, док поново није добио финансијску подршку са двора да оде у Беч на двогодишње усавршавање. Никада се више није вратио у свој родни град за кога га је везивало не баш срећно детињство. У Бечу је учио код Хајдна, Албрехтсбергера и Салијерија, и врло брзо је очарао љубитеље музике својом виртуозношћу у свирању клавира. Младе даме су се утркивале да узимају код њега часове музицирања, а аристократе да се упознају с њим и буду у његовом друштву. На тај начин обезбедио је финансијску независност и могућност да слободно компонује, не зависећи од наручених дела као многи композитори тог времена. Једини услов је био да никада не напусти Беч.

Бетовен ме је прво одвео у кућу Барона Пасквалатија из 18. века. У стану на четвртом спрату могу да се виде лични предмети композитора и собе у којима је живео док је стварао Четврту, Пету, Седму и Осму симфонију, као и своју једину оперу. Прозори његовог стана гледали су некада на градске зидине које су сачувале стари центар Беча од турске војске. Учинило ми се јасним одакле долази чврстина и снага у његовим делима, али ми је загонетка остала лепршавост и романтичност. Да бих то открио, морао сам да пођем за Бетовеном ван града.

Када је приметио да почиње да има проблеме са слухом, Бетовен је по савету свог доктора лети напуштао град да би се заштитио од градске буке и врућине. Одлазио је у мало село Хајлигенштат, 5 километара северно од центра Беча. Ту је уживао у мирном сеоском животу, погледу на воћњаке и винограде, песми славуја и цвркуту ласта које пресецају небо, шетњама блатњавом стазом с погледом на Дунав... Уживао је и у локалним крчмама. Иако није подносио очев алкохолизам због кога је овај малтретирао целу породицу, његов импулсивни и својеглав дух није могао да се одупре младом вину и кафанском друштву. Многи тврде да му је страст ка пићу само погоршала проблем са слухом.