У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД

АРГУМЕНТИ

ЗА ИЛИ ПРОТИВ
ШТА ДА ОБУЧЕМ ВЕЧЕРАС, ИЛИ, ДА ЛИ КЛАСИЧНИ МУЗИЧАРИ
ИЗГЛЕДАЈУ АРХАИЧНО НА СЦЕНИ

 

Класични музичари готово увек прате формална правила облачења на сцени која налажу да у свечаним приликама мушкарци треба да обуку смокинг или свечано одело, а жене хаљину до пода (White tie). Реномирани симфонијски оркестри се можда и највише придржавају овог обичаја за мушкарце (пре свега за своје вечерње концерте)  дозвољавајући женама опцију „све црно“ било да су у питању панталоне или хаљина. Изузетак је Бечка филхармонија која је од ове године униформу од црних панталона са белим штрафтицама, сребрног прслука, беле кошуље, црног блејзера и црних лакованих ципела прилагодила и малобројним женама у свом оркестру. Слика је доста разноврснија како се ансамбли смањују док солисти имају највећу слободу изражавања у смислу избора гардеробе. Ипак, и они ретко одступају од вечерњих правила облачења са оперским певачицама често у застарелим и неспретним балским хаљинама и певачима у фраковима.

Овакав начин презентације потврђује у много чему мит о класичној музици као елитистичкој, уштогљеној и затвореној за нову (млађу) публику која се са овим видом спољашњег изгледа не идентификује. Изглед ових музичара као да је сведок о неком живом фосилу који преживљава у ограђеним музејским условима и који је ван контекста са свакодневним животом садашњице. Чак се могу чути и сами музичари који се жале не неудобност смокинг оклопа јер ограничава њихове физичке покрете при свирању. Да не говоримо о врућини коју подносе под рефлекторима на сцени или поређењу са келнерима на званичним пријемима.

Ипак, сврха овакве униформисаности, поготову у већим ансамблима, јесте давање утиска заједништва и пристојности. Сама цена карте за концерт можда и треба да обавезује извођаче да концерту дају ноту свечане прилике и тиме покажу своје поштовање према публици. Има и оних који се осећају и свирају боље ако изгледају дотерани. И на крају, зашто издвајати класичне музичаре кад на свакој додели Оскара, Гремија или сличних догађаја, виђамо сличну моду која заузима широку медијску пажњу?

Можда је право питање онда коју врсту формалне гардеробе концертна сцена дозвољава и толерише? Свакако да избори поменути горе који личе на слике из свадбених часописа не продају нове карте али не би ваљало игнорисати помаке који су уведени у бројне оркестре. То се може схватити и као део покушаја руководиоца и менаџера да нагласе не само финоћу и комплексност ове врсте уметности већ и оне ствари коју је чине младом и модерном, иначе техникама које користи популарна култура: скидање (доунлодовање) музике са интернета, crossover репертоари, уврставање избора публике у репертоар. Тај напор се огледа и у правилима облачења. Када је рок бенд Кис (Kiss) посетио Мелбурн, чланови Мелбурнског симфонијског оркестра су носили исту шминку као и бенд (додуше и даље у оделима) и у паузама ђускали на бини.