РЕЦЕНЗИЈЕ




Књига

“МУЗИЧКА УМЈЕТНОСТ "
Дејан Деспић
(Музички центар Црне Горе, Подгорица, 2013)

Иницијатива за настанак нове књиге академика Дејана Деспића, композитора, кренула је из два правца: према једном, настала је на основу ауторог увида у педагошку праксу везану за предмет Музичка култура у средњим школама (гимназијама и стручним) и његовог закључка да се она  „већ деценијама обавља на врло погрешан и зато неуспешан начин: кроз препричавање историје музике и очекивано „бубање“ (за оцену) њезине фактографије“. Полазећи од овог става он не тежи да напише уџбеник за овај предмет, већ да на једном месту сублимира целокупну музичку историју, полазећи од њеног самог исходишта, а то је музика. Према Деспићу, кључ за разумевање ове уметности лежи у упознавању и разумевању самог језика музике. Други правац проналазимо у ауторовој жељи да уметничку музику приближи онима који воле да је слушају, а нису упућени на прави начин да разумеју говор којим се она обраћа. Зато књига и почиње општим темама као што је сагледавање општих својстава музике и њене могуће улоге, као и у расветљавању саме дилеме како музику слушати. Аутор се бави и могућностима дејства музичког језика, њеном утицају на различита рсположења, бави се чиниоцима музиичког језика и слојевима музичког ткива. Посебна поглавља баве се музичком драматургијом, односом музике и текста, програмском и апсолутном музиком. Деспић пише и о различитм музичким жанровима, као и о музичким стиловима, захватајући целокупну музичку историју од њених почетака па до савременог доба.

Посебно је интересантан додатак у коме се налази попис свих звучних примера из књиге, именик са најзначајнијим биографским подацима композитора, појмовник музичких термина, садржај програмске подлоге одабраних приказаних композиција, те текстови приказаних вокалних и инструменталних дела.

Књига, истовремено, прати савремену технологију и комуникацију коју пружа интернет. Изузетан број примера, њих 360, могу се пронаћи, путем одређених линкова који су забележени на ЦД-у који се добија на поклон, а они читаоца и слушаоца воде право до жељене композиције која музиком илуструје тему о којој се у књизи говори.

Овако конципирана, књига Музичка умјетност Дејана Деспића у потпуности је јединствена у музичкој литератури. Писана је језиком који лако чита и музички професионалац и љубитељ музике, и ученик и његов професор. Драгоцени дар свима који су већ ушли или желе да уђу у велики, разнолики свет ове уметности.





“УМЕТНИЧКА МУЗИКА И ТРАДИЦИЈА ХОРСКОГ ПЕВАЊА У НЕГОТИНУ И КРАЈИНИ (1853-2013)"
Никола Плавшић
(Дом  културе „Стеван Мокрањац“, Неготин, 2013

Књига „Уметничка музика и традиција хорског певања у Неготину и Крајини (1853-2013)“ Николе Плавшића настала је у част обележавања 160 година хорског извођаштва у Неготину и Крајини. Ова публикација монографског типа конципирана је у три целине, засноване на хронолошким одредницама везаним за тему о којој се говори.

Први део бави се најстаријим периодом у развоју музичког живота у овој средини. То је време од 1853-1912. године када музику изводе музичари и ансамбли који долазе из различитих крајева, а зачетке музичког живота могу се пронаћи у сонивању првих певачких друштава, од којих је најстарије „Хајдук Вељко“.

Други део књиге обухвата међуратни период, од 1918-1941. године, који је знатно богатији у културном смислу. Прати се уметнички развој постојећих ансамбала, као и оснивање нових. Аутор посебан акценат ставља на етнолошко значење музике у овом крају, присутне у различитим обичајима.

Трећи део бави се периодом од 1945. па до 2013. године. Кроз њега је могуће пратити развој музичког живота, за чију је посебност веома значајан фестивал „Мокрањчеви дани“, који је неготинској публици, за 48 година постојања, поред еминентних домаћих уметника и ансамбала представио и велика имена светске концертне сцене. Посебно место у обогаћивању музичког живота имало је оснивање музичке школе, као и хорски ансамбли који су у различитим периодима свог деловања имали не само локалну улогу у музичком животу Неготина и Крајине, већ су неки од њих имали значајно место и у српској хорској репродуктивној пракси.  

Како и сам аутор закључује књига „Уметничка музика и традиција хорског певања у Неготину и Крајини (1853-2013)“ представља почетак истраживања музичке прошлости ове средине. Посебност издања јесте чињеница да аутор Никола Плавшић није музиколог, ни музичар, већ професор историје и Виши кустос историчар. Тиме показао да историјске теме нису специфичне за одређене научне области, већ да су интердисциплинарне, односно да се њима могу бавити научници различитих профила, са истом одговорношћу као и стручњаци за те области. Посебно је значајно да је Дом културе „Стеван Мокрањац“ из Неготина, као један од носећих културних стубова ове средине, препознао вредност Плавшићеве књиге, те у историјски значајну полицу својих многородних садржаја додао ово лепо издање, богато илустровано, визуелно савремено, штампано на папиру какав и доликује књигама оваквог типа.