Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2017. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2016. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2015. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2014. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2013. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2012. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2011. годину

АКТУЕЛНОСТИ

НАГРАДА „Музика Класика“ за 2017. годину

Награда „Музика Класика“, установљена је 2010. године, када је изашао први број ревије „Музика Класика“. Осмишљена је као признање домаћим уметницима, који су у оквиру календарске године оставили најзначајнији траг на домаћој музичкој сцени. Подељена у седамнаест категорија, награда се додељује на основу вредновања еминентног стручног жирија, који својим активним присуством на концертима у музичким центрима у земљи, предлажу уметнике и институције за које сматрају да су оставили најзначајнији траг у музичком животу наше земље у току једне године.

Награда „Музика Класика“ се седми пут додељује за 2017. годину.

Честитамо добитницима!


МУШКИ ИЗВОЂАЧ ГОДИНЕ

 

ЉУБОМИР ДИМИТРИЈЕВИЋ, флаутисат


ЖЕНСКИ ИЗВОЂАЧ ГОДИНЕ

 

ТАМАРА АДАМОВ ПЕТИЈЕВИЋ, диригент


МЛАДИ ИЗВОЂАЧ ГОДИНЕ

 

НЕМАЊА СТАНКОВИЋ, виолончело


ОРКЕСТАР ГОДИНЕ

 

Ансамбл за нову Музику “ГРАДИЛИШТЕ”


КОМПОЗИТОР ГОДИНЕ

 

ДРАГАНА С. ЈОВАНОВИЋ,
за концерт ауторске музике 29.05.2017. у СКЦ
(премијерно изведено дело “Годишња доба“ за виолу и оркестар


КОМПОЗИТОР ГОДИНЕ ЗА ПРИМЕЊЕНУ МУЗИКУ
    
 

ВОЈКАН БОРИСАВЉЕВИЋ,
за музику из филма и серије
“САНТА МАРИЈА ДЕЛА САЛУТЕ”



КОНЦЕРТ ГОДИНЕ

 

ОПЕРА “ОРФЕЈ” Клаудија Монтевердија,
Нова београдска опера и
Опера и театар “Мадленианум”


АЛБУМ ГОДИНЕ

       

УДАХ/ИЗДАХ,
Нада Колунџија, троструки компакт-диск



ИЗДАВАЧ ГОДИНЕ

 
      
MASCOM,
за диск “Камерна музика” Властимира ТрајковићаС


МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ГОДИНЕ

         

ФЕСТИВАЛ РАНЕ МУЗИКЕ


МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ОД РЕГИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
 

     
СОМБОРСКЕ МУЗИЧКЕ СВЕЧАНОСТИ – Сомбор


МУЗИЧКА ИНСТИТУЦИЈА ГОДИНЕ
 
 
     
НОВА БЕОГРАДСКА ОПЕРА


КЊИГА ГОДИНЕ
 
 

СТЕВАН И ЕВИТА ЈОВИЋ
„ГИТАРА КРОЗ ВЕКОВЕ“


ОРГАНИЗАТОР ГОДИНЕ

 

ГИТАР АРТ


МЕДИЈСКА АФИРМАЦИЈА УМЕТНИЧКЕ МУЗИЧКИ

 

РТС 3


НАГРАДА ЗА КРИТИЧАРА

       

ГОРИЦА ПИЛИПОВИЋ, Радио Београд 2


НАГРАДА ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС КЛАСИЧНОЈ МУЗИЦИ

       

ФАКУЛТЕТ МУЗИЧКЕ УМЕТНОСТИ у Београду




АКТУЕЛНОСТИ

 

У Сава Центру, 14. јануара, биће одржан традиционални Београдски новогодишњи концерт ансамбала Музичке продукције РТС.


Премијерни концерт «Млади таленти» са Нишким симфонијским оркестром биће одржан 25. јануара у 20 часова у сали Нишког симфонијског оркестра. Диригује Милена Ињац.


Прва реприза опере „Орфеј“ Клаудија Монтевердија, реализована у сарадњи Нове београдске опере и Опере и театра Мадленианум, биће изведена 26. јануара на сцени мадленианума. Улогу Орфеја тумачиће баритон Никола Дискић.


Поводом дана Велике дворане Коларчеве задужбине, 4. фебруара, традиционални концерт одржаће виолиниста Немања Радуловић.


Додела годишњих награда Музика Класика биће одржана 14. фебруара у Музеју Народног позоришта.


Концерт поводом обележавања Дана оснивања Музичке омладине Новог Сада биће одржан 20. фебруара у Градској кући у Новом Саду. Наступиће сопран Радослава Воргић уз клавирску сарадању Весне Мишић Миликић.
   

У оквиру концертне сезоне симфонијског оркестра ртс, 24. фебруара, у коларчевој задужбини, биће одржано вече музике Петра Чајковског и Дмитрија Шостаковича. Диригује Бојан Суђић.


У оквиру циклуса „Коларац – твој свет музике“, 6. марта, концерт ће одржати Клавирски трио ГЕЛИУС из Минхена, кога чине Микаела Гелиус, клавир, Сретен Крстић, виолина и Михаел Хел, виолончело. На програму су дела Хајдн, Сметана, Бабађанијан, Шенфилд


У оквиру циклуса „Земља“, 9. марта,  Београдска филхармонија ће наступити са диригентом Михаилом Јуровским. Солиста ће бити вођа деонице контрабаса Београдске филхармоније, Филип Савић.


19. „Гитар арт фестивал“ биће одржан од 16-21. марта, под слоганом „Be connetcted“.


Међу народно такмичење музичке омладине биће одржано у периоду од 21-30. марта у Великој дворани коларчеве задужбине. Ове године такмиче се најбољи млади гитаристи из целог света.


У оквиру циклуса „Вода“, 23. фебруара, Београдска филхармонија ће наступити са диригентом Фабрисом Болоном. Солиста је пијанисткиња Тамара Стефановић. Концерт је у Коларчевој задужбини.



СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

ТАКТОНС 2017

Крајем 2017. године у Новом Саду је одржано 16. Такмичење тонских сниматеља (ТАКТОНС), које има међународни карактер.  Сниматељи звука имали су прилике да се такмиче  за најбољи снимак у више категорија, које обухватају  радио драму, рок, џез, народну, класичну и  тзв. „world“ музику, снимљене у малим и великим саставима, као студијска или концертна извођења.  Право да учествују имали су запослени у јавним сервисима својих држава. Манифестација је одржана у периоду од 22. до 25. новембра, а организатор је била Радио телевизија Војводина. Поред бројних активности и ове године је одржана и научно-стручна конференција из области акустике и тонске технике. На тај начин се успешно затворио ланац повезаности науке са производњом опреме за снимање и обраду звука. У оквиру ТАКТОНС-а одржана је и Међународна изложба произвођача врхунске професионалне аудио опреме, затим предавања из области акустике, аудио мерења и снимања звука, са презентацијама нових технолошких достигнућа.
    ТАКТОНС је бијенално такмичење. Ову јединствену манифестацију покренуо је Радио Нови Сад под покровитељством Југословенске Радио Телевизије још давне 1982. године. Укидањем ЈРТ-а, 1990. године, уследила је пауза од једанаест година, а затим је са кратким прекидима и тешкоћама, ТАКТОНС усталио своју редовност.
            Циљ овог престижног такмичења јесте да се стекне увид у креативна остварења на пољу снимања звука у временском периоду од две године и обезбеди професионално вредновање техничког квалитета снимања звучних записа на основу унапред, јединствено дефинисаних субјективних и објективних параметара. У такмичењу је учествовало дванаест јавних радиодифузних сервиса са укупно 105 тонских снимака у шеснаест категорија. О наградама су одлучивали чланови жирија, које делегирају jавни медијски сервиси који се такмиче. Организатор именује највише пет сталних чланова жирија, од којих су на жирирању увек присутна два члана, а осталих пет су одабрани од делегираних чланова, што укупно чини седам чланова жирија по категорији. Сваки пут, уочи ТАКТОНС-а, организује се и дводневно стручно предавање, тренинг за чланове жирија, са циљем  да се упознају са начином вредновања снимака и  параметрима који се оцењују и навикну на услове слушања.
    Као и сваки ТАКТОНС до сада и овогодишњи је имао своје особености. Основни разлози за специфичности ове манифестације могу се пронаћи у вртоглавом развоју технике. Велики број излагача техничке опреме из иностранства и региона и ове године је понудио широку лепезу најсавременије аудио опреме. Нове технологије помажу дизајнерима звука у креативном изражавању. Дигитализација омогућава бољи технички квалитет и пружа могућност да се звук обрађује у домену свих својих параметара. Савремена технологија олакшава посао, али њена претерана и нерационална употреба крије разне врсте опасности. Наиме, дешава се да дизајнери звука, опчињени неслућеним могућностима модификације звука, изгубе фундамент у своме раду, а то је природност звучања звучног извора. Временом и највећи професионалац може да упадне у ту замку. Рад са звуком је стваралачки чин. У том смислу рачунаре, дигиталне конзоле, уређаје за обраду звука треба гледати као везу између мозга и уха. Као помоћно средство, уз чију помоћ стручњак може да оствари оно што је замислио. Само на тај начин савремене технологије постају поуздани савезник.
    Значај ТАКТОНС-а се огледа и у броју земаља које на њему учествују. Овогодишњих петнаест излагача је завидан број и за много развијеније земље и богатије продукције. Поменуто сведочи да је име и улога ове манифестације одавно прерарасла локални и регионални ниво. Управо у томе и јесте драж овога такмичења, јер се на једном месту могу срести људи истог занимања, али различитих култура и приступа у начину снимања музике. Кроз четири дана, колико траје, у просторијама Радио Новог Сада постојала је јединствена прилика за размену професионалних искустава. Иако је манифестација такмичарског карактера, сви присутни фокус су ставили управо на размену искустава кроз која се стичу нова, конструктивна знања, одмах применљива у свакодневном раду.
    Посебан значај овога такмичења огледа се и у истовременом одржавању Трећег студентског ТАКТОНС-а, који је ове године имао међународни карактер, коме су допринели учесници  из Пољске, и средњошколског ТАКТОНС-а. Потписник ових редова је имао ту част и задовољство да буде члан жирија и „великог“ и студентског ТАКТОНС-а . Слушајући радове искусних професионалаца и неискусних студената, долази се до закључка да посао дизајнера звука на овим просторима не мора да брине за своју будућност. Креативност младих људи, једноставно нема границу. Студенти су показали велику одговорност према овом такмичењу и послали значајан број одличних радова. Они су у већини случајева били базирани на електронској музици, тако да су такмичари, осим  сниматељских способности, показали и композиторски таленат. Велика неправда би била неспоменути средњошколце, који у својим тинејџерским годинама показују велики професионализам и креативност. Мора се признати да је постојала мала разлика у квалитету снимака средњошколских и студентских радова. Још један доказ да се на нашим просторима одлично ради са млађим генерацијама у домену снимања звука. Искрено се надамо да награђени ученици неће стати на овом нивоу знања. Награде могу да преваре младе људе, да буду контрапродуктивне. Наиме, често се дешава да млади људи прерано помисле да су досегли одређени ниво знања и да нема разлога да даље напредују, да стану са едуковањем. Снимање звука је такав занат код кога човек мора свакодневно да учи, ради на себи. Награда би требало да представља личну сатисфакцију за досадашњи труд и да буде „ветар у леђа“ за даље напредовање. Млади људи ће постати професионалци онога часа када буду могли да контролишу своју сујету, да је користе у креативне сврхе, уче од старијих колега, сарађују са својим вршњацима и своје знање пренесу млађима.
         У разговорима и дружењима између млађих и старијих колега највише се причало о приступу и начину снимању звука. Техника се нагло развијала протеклих година. Аналогну технологију заменила је дигитална. Млађе колеге напредују, поштујући традиционалне вредности, али иду и у корак са временом. Старији колеге су махом традиционалисти. Њихов рад је заснован на елементарним начелима овога посла, а то је избор и поставка микрофона за снимање звука. Млађе генерације су више окренуте уређајима за обраду звука и сматрају да ће све мане лоше снимљеног материјала поправити у постпродукцији. Лепота одрастања и јесте у томе што сваки дан учимо нешто ново и спремни смо да мењамо мишљење. Тако ће и млађе генерације емпиријски схватити да ипак, треба послушати старије колеге, јер ће и сами, једнога дана, постати ти „старији“. Везу између два начина размишљања чини средња генерација тонских сниматеља, која у свом раду подједнако користи благодети и аналогне и дигиталне технологије у тонском снимању.

(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)