У СВАКОМ БРОЈУ
ПОКЛОН ЦД

АКТУЕЛНОСТИ

ДОДЕЛА НАГРАДА „Музика Класика“ за 2011. годину      

У Музеју Народног позоришта у београду, 9. марта 2012. године, додељене су награде „Музика Класика“ за уметничка достигнућа из области уметничке музике за 2011. годину. Награде су доделили директор Агенције „Музика Класика“, Предраг Митровић, и главна уредница ревије, Александра Паладин. Исте вечери промовисан је и шести број „Музике Класике“, а на промоцији је говорио др Димитрије О. Големовић, етномузиколог.






МУЗИЧКА ИНСТИТУЦИЈА ГОДИНЕ
Народно позориште у Београду
Управник Божидар Ђуровић





ЖЕНСКИ ИЗВОЂАЧ ГОДИНЕ    
Снежана Савичић Секулић, сопран





КОМПОЗИТОР ГОДИНЕ ЗА ПРИМЕЊЕНУ МУЗИКУ     
Корнелије Бата Ковач
(ТВ серија „Цват липе на Балкану“)





КОНЦЕРТ ГОДИНЕ
Роман Симовић, Гудачи светог Ђорђа,
15. новембра у сали Коларчеве задужбине

Петар Ивановић, оснивач Гудача светог Ђорђа





АЛБУМ ГОДИНЕ    
„Пробуђени архив“ – Станојло Рајичић „Симонида“, „На липару“,
издавачи Музиколошки инстритут САНУ, Радио Београд,
Завод за уџбенике, Београ

Др Катарина Томашевић, аутор пројекта





ИЗДАВАЧ ГОДИНЕ
ФМУ – за издања компакт дискова

Дубравка Јовичић, декан ФМУ





МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ГОДИНЕ      
Гитар Арт фестивал
ОРГАНИЗАТОР ГОДИНE    
Југоконцерт

Бошко Радојковић





МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ ОД РЕГИОНАЛНОГ ЗНАЧАЈА
Фестивал српске соло песме у Младеновцу

Славко Николић, оснивач и уметнички директор





КЊИГА ГОДИНЕ
Меланија Бугариновић – примадона чаробног гласа“,
аутор Весна Крчмар





МУЗИЧКИ МЕДИЈ ГОДИНЕ
Радио Београд

Ђорђе Влајић,, главни уредник Радио Београда 1





НАГРАДА КРИТИЧАРА
Бранка Радовић





НАГРАДА ЗА ИЗУЗЕТАН ДОПРИНОС КЛАСИЧНОЈ МУЗИЦИ     
Коларчева задужбина

Јасна Димитријевић,, директорка Задужбине




АКТУЕЛНОСТИ

   

На 58. такмичењу пијаниста Мариа Kаналс, које је завршено средином марта у Барселони, Коларчева задужбина је представљена као један од донатора награде првопласираном такмичару. Награда је организовање концерта на Коларцу у сезони 2012/13, а уручена је на свечаној церемонији одржаној у четвртак, 22. марта у Градској кући у Барселони. Потписивањем трогодишњег уговора са овим угледним такмичењем, име Коларчеве задужбине сада стоји уз друге концертне  промотере из Париза, Минхена, Рима, Кракова и Лондона, дискографске куће „Наксос“ као и других организатора и оркестара широм Шпаније. Овогодишњи лауреат је 24-годишња Со Јунг Ан из Кореје, која је поред бројних концертних ангажмана освојила и новшчану награду коју додељује град Барселона у износу од 20.000 евра. Предвиђено је да сарадња са овим такмичењем допринесе и афирмацији наших младих музичара који би узели учешће на овом такмичењу у некој од наредних година као и презентација фондације Мариа Каналс у Србији.





Од понедељка, 2. априла, почиње продаја улазница за концерт квартета IL DIVO, који ће у оквиру своје светске турнеје 2012. године, наступити у Београдској арени, 22. септембра.




У биоскопу „Cineplexx“ у шопинг молу „Delta City“ у Београду, 4. априла у 19 часова биће приказан снимак опере „Норма“ Винћенца Белинија, друге по реду у оперској предсезони овог биоскопа. Предсезону у биоскопу отворила је Вердијева  „Травијата“, а наставиће се током априла, маја, јуна и јула приказивањем високо квалитетних снимака чувених оперских наслова: „Тоске“, „Ане Болен“, „Аиде“ и „Набука“. У „Цинеплеxx-у“ у септембру почиње оперска и балетска сезона у биоскопу, када ће се директно преносити представе из њујоршког Метрополитена, московског Бољшоја и миланске Скале.





У Београду ће од 17. до 23. априла бити одржан трећи по реду интернационални фестивал Belgrade Tango Encuentro (BTE) на коме ће и ове године наступати неки од најзначајнијих плесача, бендова и ДЈ-ева у танго свету, предвођени аргентинским електро-танго саставом Отрос Аирес. BTE је за две године успео да се сврста међу десетак највећих танго фестивала у Европи, а само прошле године, поред домаћих заљубљеника у танго, посетило га је око 500 плесача из 27 земаља света.





У среду, 4. априла у Београду почиње 11. Међународни фестивал харфе. На свечаном отварању наступиће харфисткинје Мојца Злобко Вајгл, Љиљана Несторовска, Мерцедес Гомес Бенет, Милена Станишић, и гитариста Срђан Тошић. фестивал траје до 12. априла.





„Новосадске музичке свечаности“ почињу 24. априла концертом хора Руске државне капеле, који ће наступити са диригентом Валеријем Пољанским. Солисти су пијанисти Наталиа Трул, Татјана Пољанскаја, Евгениј Стародубсев, Михаил Петукхов, а на приграму „Catulli Carmina“ Карла Орфа и „Свадба“ Игора Стравинског. НОМУС траје до 30. априла.




Центар лепих уметности „ГУАРНЕРИУС“ маестра Јована Колунџије, добитник престижне
Регионалне награде БИЗНИС ПАРТНЕР 2012 из области културе, коју најбољим компанијама и институцијама из региона, традиционално додељује компанија Mass Media International.




У четвртак, 5. априла, у Свечаној сали Скупштине градам у 20 часова наступиће Трио Агапе, који чине Данијела Бајић, флаута, Данијела Милутиновић, виолончело и Бојана Димковић, клавир. На програму су дела Вебера, Мартинуа и Ђоје.




У Културном центру у Панчеву, у среду 11. априла, 19 часова наступиће Гудачки оркестар
са диригентом Весном Шоуц. Солиста ће бити харфисткиња Натали Шатлен, а уз њу ће наступити и „Београдски квартет харфи“ – Љиљана Несторовска, Милена Станишић, Ивана Павловић, Дијана Сретеновић.





У четвртак, 26. априла, у Коларчевој задужбини у 20 часова наступа ансамбл „Ренесанс“.




Гудачки квартет Краковске филхармоније и Един Карамазов наступиће у сали Коларца, 16. маја, у 20 часова.




На концерту Београдске филхармоније, који ће бити одржан 18. маја, у 20 часова, у сали Коларчеве задужбине, као солисти ће наступити контрабасисти Љубинко Лазић и Филип Савић, а на програму су дела Милана Ристића, Ботесинија и Прокофјева.




Загребачка филхармонија гостоваће у оквиру циклуса Пика-Точка-Тачка у суботу, 19. маја у сали Коларчеве задужбине. Дириговаће Дмитриј Китајенко, а солиста ће бити виолончелисткиња Моника Лесковар





Последњи концерт у овој сезони Београдска филхармонија ће одржати 22. јуна. Дириговаће Мухаи Танг, дела Бетовена и Берлиоза.



АУДИО СВЕТ

Како одабрати уређај за репродукцију звучних записа?     



Кратка историја маркетинга

Индустрија уређаја за репродукцију звучних записа се појавила средином педесетих година прошлог века и везана је за појаву масовне (популарне) културе и развој медија за запис звука. Детињство овог феномена смештамо дакле у средину коју карактеришу масовна производња записа (винил плоче) и уређаја за читање тих записа (грамофон, појачало звука и звучници). Зрелост и комерцијализација током шездесетих је формирала теорију о квалитету уређаја и његове способности за репродукцију. Аксиом је био лак: супериорност техничких параметара = бољи квалитет репродукованог звука! И произвођачи и специјализовани часописи су говорили: техничко савршенство које се може измерити и показати одређеним списком измерених важних и тачних чињеница води у звучно савршенство! Предност ове тезе је да се победници у овој трци резултата лако одређују самим постојањем таквих мерења. Тај доказ је омогућио да су многе опипљиве маркетинг стратегије опстале до данас упркос доказима које нам даје наше уши – није баш тако чак и у обичним слушањима! Већ средином седамдесетих развој ове тезе је доспео до тачке где су даља техничка побољшања била практично немогућа – трка за смањењем дисторзије, бржим временом читања, бољим дампинг фактгором, ширим опсегом и још већом снагом су се сукобили међусобно и зауставили целу ствар.

Негде на овој тачки један број мањих часописа је напустио тезу мерљивих резултата у корист много субјективнијег приступа у коме се слушање музикаи избор компоненти сматрало за користнију алатку, а предпоставка „живе“ музике  је био највише оцењиван критеријум.

Уредници ових „подземних“ часописа су сматрали да је мерење неважно и чак штетно за процес процењивања, примећујући да су аудио компоненте које имају исте вредности у мерењу могу да звуче потпуно различито. Резултат овог приступа је био да је метод процене постао још компликованији, сарадници магазина су проводили сате и компоненте да би одлучили која има најбољи звук. Из ове приче је произашло “златно уво“ (Golden Ear) коме су потрошачи веровали до краја. Сваког месеца појавио би се нови производ који би био уздизан као „најбољи звук“. Често се ипак дешавало да су мишљења различитих часописа била потпуно различита. Потрошачи би онда могли да верују експерту кога су одабрали и коме су веровали, или су моглид а буду веома збуњени, или пак да потпуно дигну руке и врате се неким другим начинима мерења.

Већ средином осамдесетих ова вртешка је достигла такво убрзање да су произвођачи доспели до тачке кад су све своје напоре усмерили на заводљиве огласне поруке и слике, или на оно што се зове „hi-tech“ козметика. На други начин је било тешко преживети. Правило је било да ако компонента и слика огласа изгледа скупо онда и уређај мора да звучи добро. Овде не треба заборавити удар који је аудио индустрија скупо платила – прелазак са аналогног на дигитални звук. То је доводило до невероватно претензиозних дефиниција – звучник и појачало „спремни за дигитал“, нова дефиниција „динамика“, итд ...

Колико се нама чини није било довољно чврсте критике која би се бавила методологијом процене која је била дуго у употреби, тј. критика метода који је допринео да се повремено нађемо у „аудио паклу“. Ни један од тренутних метода које се данас користе – мерење и карактеристике, тест затворених очију, двоструки тест затворених очију, фактор преваре или упоређења са стварном музиком није превладао. Није било озбиљне алтернативе која би се понудила и која би јасно представила уређену и разумну методологију закључивања којом бисмо могли да процењујемо наше компоненте и систем за репродукцију. А то је управо оно што ми предлажемо у овом тексту. Сматрамо да је основни разлог због чега је велики број купаца у „аудио паклу“ или је на путу за њега, тај да су збуњени око чињенице шта би требало да буде предмет њиховог аудио система, па према томе усвајају метод за процену који често постаје контрапродуктиван.

Ако сматрате да је циљ постојања вашег аудио система да вас емотивно, психолошки и интелектуално обухвати и увуче у музичко извођење, онда предлажемо следећи опис таквог система:

Ако је тако онда би било веома корисно да јасно знамо шта је тачно уписано на наше снимке. Нажалост тако нешто није могуће. Ова напомена изгледа да је речена успут али на њеној истинитости је заснован наш аргумент. Чак и да смо били присутни на сваком снимању не бисмо могли да растумачимо електричне информације које улазе преко микрофона на мастер траку – а још мање у цд или плочу који се након тога праве од ње и претварају се слушно искуство. Чак и да смо били присутни кад је снимак преслушаван кроз монитор систем инжињера („предпостављена референца“) за звук не бисмо могли да пренесемо то искуство за упоређење. Чак и кад бисмо могли да задржимо утисак тог искуства у свом уму и сећања на околности слушања то знање би у суштини било потпуно неважно у одређивању система или компоненти система из простог разлога што можда и монитор систем није био тачан. Али ако је и ово истина, на који начин можемо да тачно проценимо релативну тачност било ког система за репродукцију или било које компоненте?