Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2017. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2016. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2015. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2014. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2013. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2012. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2011. годину

АКТУЕЛНОСТИ


 

У оквиру 18. БЕЛЕФ-а, 15. јула, у Великој дворани Коларчеве задужбине, наступиће виолиниста Роман Симовић са „Гудачима Светог Ђорђа“.


13.  „Међу-народни фестивал класичне музике – Врњци“ у Врњачкој Бањи биће одржан у периоду од 24-30. јула.


У оквиру „Новосадског музичког лета“ публика ће имати прилике да чује и чувеног виолинисту Лајка Феликса, који ће наступити 14. августа у Синагоги.


Фестивал „НЕО“ биће одржан од 19. августа до 15. септембра у Новом Саду.


У оквиру традиционалне манифестације „Ноћ музике“ на концерту на стадиону „Ташмајдан“ наступиће Симфонијски оркестар и Хор РТС, који ће уз солисте и диригента Бојана Суђића извести „Кармину бурану“ Карла Орфа.


Прве концерте у новој сезони, Београдска филхармонија поклања – бебама! Оркестар ће, први пут до сада, свирати специјално за бебе узраста до две године, у среду и четвртак (5. и 6. септембра) у два термина од 11 и 12.30 часова у Сали Београдске филхармоније.


Први фестивал камерне музике биће одржан у Новом Саду од 13-16. септембра. 


53. фестивал „Мокрањчеви дани“, који се одржава у част великана српске музике Стевана Стојановића Мокраца,  свечано ће бити отворен 15. септембра у Неготину. Овогодишњи фестивал трајаће до 21. септембра.


У оквиру циклуса концерата које организује Европска алијанса композитора и текстописаца (ECSA), који се одржавају приликом годишњих скупштина у различитим европским престоницама, ове године част да наступи на концерту у Београду припала је Симфонијском оркестру РТС. Концерт ће бити одржан 18. септембра, у Великој дворани Коларчеве задужбине.


Нова сезона Београдске филхармоније започеће концертом из циклуса „Мракобес“, који ће бити одржан у Великој дворани Коларчеве задужбине 21. септембра у 20 часова. Солисти ће бити Адријана Бастидас – Гамбоа, мецосопран, и Балинт Сабо, бас. Диригује Габријел Фелц.

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

ПОНОВО РАДИ „ШЕСТИЦА“
 


У уторак, 26. децембар 2017. године је био велики дан за Радио Београд. Наиме, тог дана је отворен  реконструисани Студио 6, међу запосленима познатији као „Шестица“. Стару аналогну технологију, заменила је дигитална, стару акустичку обраду режије – нова, аналогну миксету MCI – нова STUDER VISTA X, не тако старе PMC звучнике нови GENELEK звучници... Колики је значај овај догађај имао за РТС говори и податак да је директан пренос отварања реконструисаног Студија 6 емитован на РТС 3 каналу телевизије и програму Београд 202 Радио Београда. Уз ноте Биг бенда РТС и њихове гошће Лене Ковачевић, Студио 6 је звачнично пустио у рад генерални директор РТС Драган Бујошевић симболичним „дизањем“ реглера.

Овај популарни музички студио је отворен пре седамдесет година. Треба напоменути да се у данашњој згради Радио Београда, средином четрдесетих година прошлог века налазио занатски дом у оквиру кога је био биоскоп, хотел и два угоститељска објекта. Од биоскопа је направљен Студио 6, као највећи студио. Претходна реконструкција Студија рађена је 1977. године, када је, између осталог, купљена и легендарна MCI миксета. У то време она је представљала последњи „крик“ технике. У прилог квалитета ове миксете говори чињеница да је пуних четрдесет година радила без престанка и до скоро била коришћена у музичким снимањима и директним преносима концерата из Студија 6. Прва нумера која је на њој снимљена, била је песма „Битанга и принцеза“ групе „Бјело дугме“. Кроз овај чувени студио прошла је плејада чувених тон мајстора и дизајнера звука. Поменућемо само неке: Стева Боротић, Франо Супило, Раде Ерцеговац, Тоша Андрин, Бобан Петровић, Зоран Марић, који и дан данас са успехом снима Биг бенд РТС-а.

Све што је у  овом студију настајало, део је богате Звучне архиве Радио Београда. У култној „Шестици“ су снимани албуми готово свих значајних домаћих и музичара из региона и одржани бројни наступи реномираних извођача, који стварају у најразличитијим музичким жанровима. Надамо се да ће се тај тренд наставити и у будућности и да ће наше културно благо, које остављамо будућим генерацијама, свакога дана бити све веће. Колику популарност овај студио има, говори и коментар једног нашег суграђанина који сам прочитао пре пар година на интернету. Наиме, овај неименовани господин први пут се упознао са чарима студија за време трајања манифестације „Ноћ музеја“, када је „Шестица” отворена за посетиоце. Често је пролазио поред Радио Београда и није знао да ту постоји, како каже, „један посебан студио“. Пише, како је први пут крочио у њега, да га је очарао, а као његову специфичност истиче присуство публике у радијским емисијама и како она чини атмосферу, у њему, још посебнијом. Као заљубљеник у звук, наглашава да је ово један од ретких студија који је опремљен аналогном техником (у то време) и да је то право освежење, јер је уморан од дигиталног звука. Морам да додам да наше ухо још није довољно еволуирало да чује дигитални звук и да је наш јунак вероватно мислио да му недостају снимци музичких нумера са „душом”, са оним нечим посебним што музику ставља у сам врх креативних уметности. Често се, грешком, дигитализација аудио технике или постојећих аналогних снимака поистовећује са безличним музичким снимцима. Музику и музичке снимке не ствара аудио техника, него људи, са својим идејама. Техника је ту само средство, нека врста даљинског управљача, за остваривање задатих циљева који су се родили у људском мозгу. Тако да за нешто што вам се не свиђа, не кривите јадну дигиталну технику, јер она није ништа крива. А људе са идејама, креативних дизајнера звука, музичких уредника и музичких извођача, Радио Београд има на претек.

Главни кривац за ново рухо Студија 6, за најсавременију дигиталну аудио технику и нову акустику режије, је технички директор Радио Београда, дипл. инг. Зорана Бојичић. Она је, за релативно кратко време, колико је на овој одговорној функцији, успела да уради нешто што други не успеју  током читаве каријере. Врло брзо по доласку у Технику Радија успела је да са својим тимом дигатализује мастер Радио Београда, што на обичном језику значи да је Радио Београд у ноћи између 26. и 27. августа 2014. године престао да емитује аналогни сигнал и почео са дигиталним емитовањем. На тај начин Радио Београд је ухватио технолошки корак са Телевизијом Београд која је дигитализацију свог програма урадила десетак година раније. Као наставак дигитализације ове медијске куће дошли су на ред дигитализација тонских режија и тонске архиве Радио Београда. Како истиче Зорана Бојичић, са дигитализацијом тонске архиве, Радио Београд ће имати могућност да својим слушаоцима покаже своје благо и на тај начин омогући им да послушају фантастичне тонске снимке који су рађени у продукцији Радио Београда, као и говоре великана наше историје и велики број емисија свих програма Радио Београда. Као природан след дигитализације на ред је дошао и наш највећи студио. Са новом техничком опремом и новом акустиком режије, Студио 6 враћа свој стари сјај и значај који је деценијама имао. На овај начин употпунили смо техничке капацитете, јер поред одличне акустике студија сада имамо могућност, са новом, најквалитетнијом аудио опремом, да одговоримо на сваки продукциони захтев људи из куће, као и екстерних продукција које ће користити студио у комерционалне сврхе. Такође, „хтела бих да најавим да осим Студија 6, ми смо завршили и два нова студија које ће користити и програм Београд 202 и Информативни програм“, закључује директорка технике Радио Београда.

Дизајнер звука Радио Београда, који је сада на месту шефа продукције и мастеринга студијских музичких снимања, Зоран Марић, имао је част да први ради на новој миксети. Он је један од ретких људи из ове струке који је добио повељу „Удружења музичара џеза, забавне и рок музике“ за допринос развоју музичког стваралаштва на пољу џеза, забавне и рок музике. Осим тога у својој богатој професионалној каријери добио је велики број награда између којих се истичу четири награде међународног такмичења тон мајстора ТАКТОНС. Његово богато искуство снимања различитих жанрова музике, како за потребе радија и телевизије, тако и за потребе филма, као и сарадња са највећим именима из џез музике, били су главни разлог за разговор о новом, реконструисаном студију, у коме је провео толико година. Интересовало нас је како он и његове колеге реагују на ове промене у њиховом професионалном окружењу: „Дугоочекивана реконструкција студија нас је веома обрадовала. Дуго смо ишчекивали овај тренутак. Емотивно смо везани за аналогну технологију, али мислим да смо са њом постигли максимум у креирању квалитетног звука. Ипак, после свега желели смо напредак, модернизацију. И дочекали смо је. Нова дигитална технологија отворила нам је широку лепезу технолошких могућности. Накнадна синхронизација звучних извора, техничко дотеривање (едитовање) снимљеног материјала и постпродукција је сада доступнија. Такође, нови уређаји су еквивалент поузданости. Са новом технологијом неумитно долази и до начина размишљања у приступу и начину рада. Прилагођавање новим технологијама је саставни део нашег посла, као ток еволуције. Дигитална технологија продужава време рада, јер су могућности веће. Са новим технологијама трошите време, али добијате на квалитету звука. Сви знамо шта је добар звук, а ова врста технологије нам омогућава да до њега дођемо.“

(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)

ЗВУК СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА
 


Светско првенство у фудбалу, поред Олимпијских игара, свакако јесте један од највећих спортских догађаја. Ове године одржано је у једанаест руских градова. Русија је уложила преко 17 милијарди евра у организацију тог планетарног догађаја, а oва невероватна сума новца говори о његовој величини и значају. Овај спортски догађај окупирао је пажњу великог броја слушалаца и гледалаца. Данашња модерна медијска продукција захтева беспрекоран квалитет преноса слике и звука. Да би се он остварио било је неопходно направити озбиљан организациони план у сваком продукционом сегменту који прати Светско првенство и сва дешавања око њега. Шта се дешава „иза кулиса“ када је звук у питању?
Звук који се креира за потребе једне фудбалске утакмице на Светском првенству у фудбалу Русија 2018. можемо поделити у две врсте: интернационални тон (ИТ тон) и пренос коментаторског говора. Ове две компоненте звука се преносе и креирају независно једна од друге. Шта је интернационални тон? Постоји више категорија ИТ тона. Први тип овог тона се користити у међународној размени вести, прилога, играних, цртаних и документарних филмова, емисија, како би се означило да је на једном каналу звук који може независно да се користи у односу на говорни садржај. Међу новинарима у информативним програмима усталио се израз ИТ тон који представља амбијентални звук, музику, звучне ефекте, дакле све изворе звука који су снимљени на месту догађаја и чују се испод коментара новинара. Други тип ИТ тона је звук са спортских борилишта који обухвата амбијентални звук стадиона, без говорног садржаја спортског коментатора. Он се креира уз помоћ великог броја микрофона у посебној просторији која се назива „Соба за аудио контролу“ (Audio control room). Избор и поставка микрофона за креирање ове врсте звука је од изузетног значаја за успостављање квалитетног аудио сигнала. Интернационални тон спортских догађаја можемо поделити у две врсте: ИТ тон који се користи за преносе програма радија и ИТ тон који се користи за преносе програма телевизије. Радијски ИТ тон се креира у два формата: моно и стерео. Звучаће чудно, али већина радијских станица на Светском првенству у фудбалу користи моно ИТ тон. Разлог се крије у аудио линијама које станице користе за пренос спортског догађаја (ISDN линије, где се за пренос користи само један канал, тако да стерео ИТ тон нема смисла). Разлика између радијског и телевизијског интернанационалног тона је у томе што се за први користи звук амбијента стадиона, односно навијача. За радијски ИТ тон се користе микрофони који су поставњени уз сам обод трбина и имају функцију да покупе звучне реакције навијача који прате фудбалски меч.
Најчешће се користе стерео микрофони или стерео микрофонске поставке, које се постављају ка јужној и северној страни трибина стадиона, јер се тамо налазе најватреније присталице националних тимова. Такође, микрофони се постављају и ка западној и источној страни стадиона, али у мањој количини. Телевизијски ИТ тон се такођ креира у дваформата: 5.1 и стерео формату. Као фундамент телевизијског интернационалног тона користи се 5.1 микрофон који је постављен високо, у самом центру западне трибине. Поред њега имамо четири 3D микрофона (познатији као тродимензионални микрофони), са сваке стране стадиона, као и две стереофонске поставке, које се налазе на крову стадиона. Ови микрофони служе да што верније покупе амбијентални звук читавог стадиона. Уз микрофоне који се користе за креирање радијског ИТ тона, користе се и одређена врста микрофона тзв. спот микрофони, који се постављају уз обод терена и служе да покупе звук са самог терена (звучни ефекат ударца лопте, коминикацију између играча, звучну реакцију тренера, судије и осталих актера фудбалске игре). Осим ових микрофона, постављају се и микрофони на телевизијске камере, које се налазе тик поред терена и они су допуна спот микрофона. На крају, када се све сабере, за креирање ИТ тона са фудбалског стадиона Фишт у Сочију користило се 46 микрофона.
Друга врста звука коју чујемо, слушајући једно спортско такмичење, је говор коментатора. Место где се коментатор налази (на стадиону) док преноси меч, назива се коментаторска позиција. 

На стадиону у Сочију постојало је 120 коментаторских позиција. Њих користе репортери електронских медија, док се извештачи писаних медија налазе на „трибини за медије“. Коментаторске позиције доживеле су вртоглави развој у последњој деценији. И сам сам био сведок њиховог развитка, јер сам радио на Олимпијским играма у Пекингу, Лондону и Рију де Жанеиру. Данас оне прате савремене токове модерне продукције и имају допуњену функцију. Коментарске позиције су подељене у више категорија, у зависности колики физички простор хоћете да користите и од врсте техничке опреме којом је она опремљена. У овом тексту споменућу само две врсте коментаторских позиција (од шест, јер су остале значајно скромније): потпуно опремљене и тзв. „ком кам“ (com cam) коментаторске позиције.
Потпуно опремљене коментаторске позиције садрже простор за троје људи, два монитора са по осам видео канала, на којима можете конслутовати статистику, тактику, видео излаз утакмице коју преносите, као и видео излаз утакмице која се игра у исто врема, али на другом стадиону. Затим, садржи телефонски прикључак са телефонским апаратом, прикључак за интернет, бесплатан WI FI, лампу и коментаторску јединицу „ЛАВО“ (LAWO) са три тзв. „хедсета“ (слушалице са микрофоном). 
Коментатор има могоћност да преко коментаторске јединице чује разне врсте звучних информација: самог себе, колегу коментатора и госта (ако постоји), програм из студија у матичној земљи, ИТ тон, информације које се саопштавају гледаоцима путем стадионског озвучења (име играча који је добио жути, црвени картон, измене играча, итд), као и тзв. водича-репортера којег ФИФА ангажује да преноси фудбалске утакмице и то само на енглеском језику. То су високо стручни професионалци који поседују много информација о свим актерима фудбалског меча и добри су познаваоци фудбалске игре. Њих често коментатори користе као додатни извор информација. На стадиону у Сочију су радили коментатори SKY Sporta. Коментаторска јединица, осим три микрофоска улаза, има још један, додатни (линијски) улаз, који служи да, уколико сте снимили неку изјаву актера фудбалског меча, можете да емитујете са каментаторске позиције. Такође, постоји и могоћност комуникације са продукционим тимом медијске куће за коју радите. Продукциони тим може се налазити на самој коментаторској позицији, у студију на стадиону, у репртажним колима унутар стадиона или у студију у земљи за коју се врши пренос. У истом тренутку могу нпр. два коментатора да раде пренос фудбалске утакмице, а продуцент који седи поред њих може да комуницира са већ наведеним, другим продукцијама, и то преко исте коментаторске јединице. Та врста комуникационог система се назива „коордионациони систем“ и кометаторска јединица омогућава да имате три независна таква система. Наравно само најбогатије медијске куће, као што су FOX, BBC, ARD и сличне могу себи да приуште такав луксуз. У зависности које све услуге захтевате, једна потпуна коментаторска позиција кошта до 6000 евра по мечу. Такође, коментатори могу међусобно да комуницирају путем коментаторске једенице, а да се не чују у програму.

(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)