Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2014. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2013. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2012. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2011. годину

ЦД ИЗДАЊА

ИМАГИНАРНИ МУЗЕЈ МОКРАЊЧЕВИХ ДЕЛА
Снимци световне хорске музике
(САНУ, Радио Београд, 2014)

Пројекат под називом „Пробуђени архив“ која је повезао две значајне институције – Музиколошки институт САНУ и Радио Београд резултирао је још једним значајним издањем које јавности представља архивске снимке световне музике Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу хора Радио- телевизије Београд и диригената Михаила Вукдраговића, Милана Бајшанског, Боривоја Симића, Златана Вауде и Младена Јагушта и обухватају период од 1958. до 1981. године. Одабир снимака начинила је Биљана Милановић, која је аутор и књижице која прати ово издање које има за циљ да јавности представи најрепрезентативнија извођења музике Мокрањца у интерпретацији најзначајнијих диригената који су радили са Хором РТБ.

У Звучном архиву Радио Београда значајан број снимака чини Мокрањчева музике. Међу извођачима налазе се имена многих аматерских и професионалних хорских ансамбала, домаћих и иностраних. Према речима Биљане Милановић: „ У оквиру овог издања представљени су опуси Мокрањчеве музике – петнаест руковети, Приморски напјеви, Козар, Две песме из 16. века, Мекам и Огрејала месечина – снимци које је најстарији и најзначајнији професионални хорски ансамбл у Србији, Хор Радио-телевизије Београд (данас Хор Радио-телевизије Србије) остварио са својим диригентима...“

Одабране нумере прате стандардизован критеријум за одабир који диригенте, ансамбл, али и дела репрезентују на најбољи начин. Свакако да је интерпретативни сегмент био један од пресудних о чему сведоче и сами снимци. Овако конципиран диск на увид ставља и различите интерпретативне доживљаје Мокрањчеве музике од стране диригената који су се мењали у зависности од времена. Истовремено, то је слика естетских норми у домену извођаштва која показује однос уметника према стилу композитора у одређеном периоду. Такође, то је сусрет са делићем звучног богатства Фонотеке Радио Београда најчешће доступан само слушаоцима програма ове медијске куће.

У свему поменутом лежи значај овог издања које је до слушаоца пут пронашло у години у којој је већ обележена стогодишњица смрти Стевана Мокрањца. Тиме је на посебан начин исказан пијетет према славном великану, потцртан већ самим називом диска „Имагинарни музеј Мокрањче-вих дела“.

ДУХОВНА МУЗИКА САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ КОМПОЗИТОРА, Бр. 1
Београдски камерни хор, диригент Владимир Марковић
(Multimedia Music, 2014)

Иницијатива да се издавачи претежно забавних жанрова музике окрену и дисковима класичне музике представља лепу идеју која у последње време заинтересованим слушаоцима доноси различита нова издања. Једно од њих је и компакт диск Београдског камерног хора којим диригује Владимир Марковић, а који носи назив „Духовна музика савремених српских композитора“. С обзиром да на насловној страни већ пише да је у питању „број 1“ указује да је у плану реализација још неких носача звука у издању овог ансамбла са делима музике домаћих аутора.

На београдској хорској сцени Београдски камерни хор присутан је већ скоро две деценије. Делујући као ансамбл састављен од професионалних певача својим интерпретацијама значајно се позиционирао и код публике, али и код стручне критике. Сам избор композиција указује на препознатљиву програмску концепцију по којој је овај ансамбл карактеристичан, а то је репертоар заснован на истраживачком раду диригента Марковића и уметничког тима људи окупљеног око њега, који је усмерен ка трагању ретко извођене хорске литературе. Дела Александра Обрадовића, Александра С. Вујића, Зорана Симјановића, Владимира Милосављевића, Миодрага Говеда-рице, Димитрија Големовића, Рајка Максимовића, Светислава Божића и Војислава Симића указују да је у питању читава палета стваралаца различитих генерација и различитих стилских израза. Обједињује их чињеница да сва дела припадају духовној традицији, било да имају дубоке корене у њој, било да су ствараоци њоме инспирисани. Оваква концепција програма захтева и врсни ансамбл, али и вешто осмишљену интерпретацију самог диригента у чему су Београдски камерни хор и Владимир Марковић успели. Градације динамичког нијансирања које дозвољава духовна музика у потпуности су поштоване, као и агогика која се одражава у оквиру малих целина, значајна за динамизам самих композиција. Префињена дикција текста без сувишне декламативности, уједначена тонска боја и смисао за профилисање стила аутора, само су неке од карактеристика интерпретација које се могу чути на овом диску.

Издање вредно пажње и у домену очувања и неговање српске музичке баштине.

КОНСТАНТИН БАБИЋ – МЕДАЉОНИ ПЛУС
Трио „Анима“
(Факултет уметности, Ниш, 2014)

Неговање домаће музичке баштине треба да буде један од главних задатака сваког музичара. На том пољу активно се позиционирао трио „Анима“ као камерни ансамбл који се, између читавог спектра интересовања, посветио и неговању и активном промовисању музике композитора Константина Бабића. Овај трио чине Александра Ристић, сопран, Ана Величковић Игић, флаута, и Ингрид Јанковић, клавир, три уметнице које поред камерног музицирања негују и солистичку каријеру.

На диску „Медаљони плус“ налазе се соло песме Константина Бабића, препознатљивог карактера и сензибилитета, слушно радо прихваћене од публике, али технички изузетно захтевне. Ове нумере, за потребе Триа, својевремено, композитор је преаранжирао, чиме их је на посебан начин подарио специфичном ансамблу неконвенционалног састава кога чине глас, флаута и клавир.  У тој синтези префињеног звука познате нумере добијају ново рухо захваљујући професионалном умећу чланица камерног састава. Александра Ристић је вокална уметница која се на српској музичкој сцени већ позиционирала као интерпретатор различитих жанрова уметничке музике – од камерне, преко вокално-инструменталне до оперске сцене. У том дијапазону уметничке личности осмишљена је и интрепретација песама Константина Бабића у којој глас постаје један од главних носилаца драматургије текста који је инспирисао аутора, што од вокалног уметника изискује да истовремено буде сугестивни тумач драмске радње, да у потпуности влада могућностима свога гласа који повремено долази до границе самог говора, те музикални интерпретатор изражајне поетике сваке вокалне минијатуре. У том контексту вајају се и улоге Ане Величковић Игић и Ингрид Јанковић, чије деонице нису само пратња, већ далеко надилазе ову улогу. Префињено и поетично музицирање, дозирање звука у односу на вокалну деоницу, стилски функционална и драматуршки осмишљена интерпретација надграђују деоницу гласа. У укупном звуку постиже се јединство које потврђује две ствари: прва је да само уметници истанчаног сензибилитета и афинитета за савремену музику могу достићи саме врхове извођења; а друга представља композитора као сензибилног оркестратора који се својим стваралачким имагинација игра са звучним могућностима гласа, флауте и клавира. Само у синтези свих ових елемената права уметност у потпуности долази до изражаја.  

Посебна похвала Факултету уметности из Ниша који оваквим издањима не само да промовише српску музику, већ и професоре ове институције, који јој својим уметничким дометима само могу служити на част.