ЦД
ИЗДАЊА
Дечји хор „Звездице“, Лесковац
диригент Јелена Цветковић
(Дечји хор „Звездице“, Лесковац, 2014)
У ритму Европе назив је првог компакт диска дечјег хора „Звездице“
из Лесковца, којим диригује Јелена Цветковић, ансамбла који се већ значајно
уметнички позиционирао на музичкој мапи наше земље. Значајне награде уписане
у биографију Хора и њихово концертно искуство резултирали су носачем звука
на коме се налазе снимци са концерта који су одржали у Великој дворани Коларчеве
задужбине у Београду, априла 2013. године. Утолико је и већи значај
овог компакт диска, јер су само најбољи ансамбли и уметници у могућности
да тзв. снимак „уживо“ објаве као трајни запис, који остаје за историју.
Програм обухвата дела различитих епоха: од старих мајстора,
музике Мокрањца и великана европске музичке традиције, до нумера популарне
и забавне музике. Разноврсни програм одабран у фукцији драматуршке градације
концерта омогућио је да се хор „Звездице“ представи у различитим жанровима,
што је изузетно захтевно и за ансамбле са старијим певачима, али и за професионалне
хорске ансамбле. Предвођени стручном руком диригента Јелене Цветковић,
ансамбл је композиције извео стилски у складу са захтевима епоха. Правилна
дикција, мелодијско фразирање, изнивелисана динамичка палета од пианисимо
до фортисимо звука, само су неке од главних карактеристика интрерпретације
која овај диск сврстава у сам врх звучне литературе не само за децу, већ
и за одрасле.
Компакт диск У ритму Европе својим звуком задивљује. У
њему се препознаје искрена дечја радост која даје посебан сензибилитет интерпретацији.
У њему се препознаје и пожртвовани рад диригента, избрушен на начин на који
је то неопходно када је у питању рад са децом, рад педагога који уноси целокупну
уметничку личност у циљу разумевања саме музике, а тиме и интерпретације.
Све поменуто чује се у звуку дечјег хора „Звездице“ чија се узлазна линија
напредовања може пратити из године у годину.
1914-2014.
ГОДИНА МОКРАЊЦА
Црквено-певачка дружина „Бранко“, Ниш, диригент Сара Цинцаревић
(Саборна црква Свете Тројице у Нишу, Црквена општина Ниш, Нишка црквено певачка
дружина „Бранко“, Ниш, 2014)
Поводом године у којој се обележава 100-годишњица смрти
великана српске музике Стевана Стојановића Мокрањца, Црквено-певачка дружина
„Бранко“ из Ниша издала је нови компакт диск, на коме се поред Пете руковети
чувеног композитора налазе дела духовне и световне традиције српских (С.
Бинички), руских (П.И.Чајковски, П. Чесноков, Н. Кедров, С. Дергтјајев,
П. Гончаров) и бугарских аутора (Д. Христов), као и две руске народне песме.
Програм дела словенских аутора, осмишљен да својим свечаним
тоном буде на нивоу тренутка коме је диск посвећен, представио је Црквено-певачку
дружину „Бранко“ у светлу интерпретација на које смо већ навикли када је
овај ансамбл у питању, професионално исцизелиран у сваком сегменту музике.
То се првенствено односи са избор програма, који, иако састављен од дела
различитих аутора, повезује кохерентност молитвене нити препознате у звуку
музике аутора који припадају истом духовном сензибилитету. Из те клице развија
се и интерпретација, прегнантна у својој динамичкој палети која у звуку хора
„Бранко“ надмашује границе хорске праксе, што и јесте посебан квалитет овог
ансамбла. Артикулација спроведена како на микро, тако и на макро нивоу, добра
дикција преузета из молитвене праксе, елементи су интерпретације који се
препознају како у делима духовне, тако и световне музике.
Мокрањчева Пета руковет, једна од највећих и извођачки
најзахтевнијих, у звуку овог хора добија димензију у којој се световна и
духовна музика преплићу на начин како је и његова инспирација потекла са
тла са којег је поникао, као што и чувена песма Каљинка, без обзира на садржај
текста, у звуку носи величанствену монументалност поједниних страница хорске
музике Чајковског.
Звук хора потврда је и уметничког сензибилитета диригенткиње
Саре Цинцаревић, која је више пута до сада показала да суверено влада звуком
ансамбла, који реагује на њен најмањи покрет руке.
Свечано компакт диск издање Црквено-певачке дружине „Бранко“
и својим дизајном одговара поводу због кога је објављен и један је од споменика
времена у коме живимо.
КЊИГЕ
МУЗИКОЛОГИЈА КАО ЧИТАЛАЧКИ РЕФЛЕКС
НЕМАЊА СОВТИЋ
(Академија уметности
Универзитета у Новом Саду, 2014)
Објављена је још једна књига у издању Академије
уметности Универзитета у Новом Саду, финансирана пројектом InMuSWB. У питању
је публикација под насловом Музикологија као читалачки рефлекс Немања Совтића,
асистента на Катедри за музикологију и етномузикологију ове високообразовне
установе. Фокусирана на феномене музике 20. века, ова књига би требало да
обогати и осавремени наставни процес на Мастер академским студијама музикологије
на Академији уметности. Књига је сачињена од текстова које је аутор написао
током својих докторских студија музикологије на Факултету музичке уметности
у Београду. Премда тематски различити, сви написи су методолошки засновани
на ауторовом. читалачком рефлексу – својеврсном механизму теоријских асоцијација
чији концепт Совтић образлаже као дистанцу између читаоца и текста која читаоца
подстиче да постане субјект пропуштен у предворје критичког мишљења. Главне
теме на којима је тако схваћен читалачки рефлекс примењен јесу: музика у
(пост)утопијском/постмодерном свету; проницљива, али и контраверзна интерпретација
стваралачког пута Игора Стравниског коју је понудио еминентни музиколог Ричард
Тараскин; “егзотичност” опере Гилгамеш југословенског композитора Рудолфа
Бручија; дејство есенцијалистичких и антиесенцијалистичких дискурса на разумевање
како старих и нових медија, тако и уметничког стваралачког чина као таквог;
оријентализам у написима пољског писца Чеслава Милоша; балканизам у дневним
новинама Јединство чији је уредник био композитор Петар Коњовић; тзв. “замка
заосталости” у промишљањима појмова авангарде, модернизма и неокласицизма
у постјугословенским музиколошким дискурсима. Збирка текстова Музикологија
као читалачки рефлекс замишљена је као подстицај дисциплинованој ауторској
самосталности будућих музиколога, јер настоји да охрабри њихова сопствена
интердисциплинарна музиколошка трагања.
Музика Класика бр.16
