РЕЦЕНЗИЈЕ




Берг/Бетовен: Концерти за виолину
Пркестар „Моцарт“
Изабел Фауст, виолина
диригент Клаудио Абадо
(HARMONIA MUNDI, 2012)

У најлепше странице виолинске литературе спадају концерти за овај инструмент Албана Берга и Лудвига ван Бетовена. Иако стилски потпуно различити, они представљају две слике времена, кроз које се прелама музичка историја развоја како концерта као музичке форме, тако и литературе за виолину уопште.
Бетовенов „Концерт“, савременик његове „Четврте симфоније“, осликава композиторов отклон од класичног музичког стила, те у техничком смислу представља поглед у ново време, епоху ронатизма. То се препознаје у виртуозном третамну инструмента и одступању од третмана симфонијског оркестра као пуке пратње солисте. Начин формирања њиховог међуодноса указује на праксу која ће свој пуни израз пронаћи у новом времену.
„Концерт за виолину“ Албана Берга је његово најпознатије и највише извођено дело. Дело је конципирано у два става, од којих је сваки подељен у два, по карактеру, темпу и музичком материјалу, различита дела. Композитор користи додекафону технику, као начин изградње музичких мисли. У другом одсеку другог става користи Бахов корал.
Концерти Бетовена и Берга уметнички су изазов за сваког солисту. У њима је могуће представити палету техничких способности, те исказати поетичност уметничких тежњи. Они се изузетно ретко могу чути заједно на концертном програму, не само због својих захтевности, већ због зналачке потребе интерпретатора да се трансформише из опуса једног у стваралачки ток другог композитора. Изабела Фауст припада уметницима који су се својим свирањем наметнули и публици и критици. Њена биографија бележи најпрестижније ансамбле са којима је до сада наступала. Њен репертоар обухвата дела стилски најразличитијег репертоара, до оних која су јој лично посвећена. Интерпретирање дела различитих епоха њена су уметничка препознатљивост. Она влада инструментом и техником, без обзира о ком се музичком периоду ради. У концертима Бетовена и Берга до изражаја долази њена техничка спретност, јасна диференцираност стилског израза епохе класицизма и звучног доживљаја музике 20. века, те изражајна музикалност у којој посебну црту носи њена виолина, Страдиваријусова „Успавана лепотица“.
Оркестар „Моцарт“, састављен од младих извођача из Европе, под руководством врхунског уметника, Клаудиа Абада, у звуку, носи енергију композиторских писама Бетовена и Берга. Звучна исцизелираност појединачних деоница, моћни tutti звук, не већи од оног који захтевају оквири стила, богата динамичка изнијансираност, само су неке од карактеристика њихове интерпретације музике двојице великана.




Франц Шуберт
ДОБРОДОШЛИЦА И ОПРОШТАЈ
(WILLKOMMEN UND ABSCHIED)
Вернер Гира, тенор
Кристофер Бернер, клавир
(HARMONIA MUNDI, 2012)

Опус Франца Шуберта  препознатљив је по соло-песмама, које су означиле сам почетак епохе романтизма, те писане на текстове истакнутих песника, представљају појединачне уметничке вредности. Иако је Шубертов вокални опус, углавном, конципиран кроз циклусе песама (веће или мање), свака засебно јесте заокружена целина, која и самостално може да егзистира. Циклуси соло песама овог аутора, засновани на лирици једног или више песника, носе специфичну логичну драматургију, који песмама дају целовитост.
Диск „Добродошлица и опроштај“ назив је добио по истоименој чувеној песми Јохана Волфганга Гетеа, чије су песме често биле инспирација композитора епохе романтизма. Она је уметницима послужила као инспирација да начине циклус, бирајући, по сопственом сензибилитету, песме из Шубертовог опуса.  На диску се налази деветнаест песама, чији су аутори, поред Гетеа, Јохан Мајхофер, Јохан Габриел Сајдл, Ернст Шулце, Фридрих Рикерт, Георг Филип Шмит фон Либек, Карл Готлиб Лапе, и Карл Готфрид Ритер фон Чези.
Иако претежно оперски певач, тенор Вернер Гира се већ позиционирао као певач соло песама, сарађујући са светским уметницима. Са Кристијаном Бернером активно наступа од 2000. године, а до сада су објавили пет компакт дискова са музиком Шуберта, Брамса, Шумана и Моцарта. Последњи пројекат, „Добродошлица и опроштај“, снимљен 2012. године, представља истраживачки подухват двојице уметника, чији је циљ да се целокупна Шубертова вокална лирика сажме на најмањи број песама, које на најбољи начин осликавају ствараоца, епоху, идеје времена, песнике и социјалне вредности. Чини се да су своју идеју на најбољи могући начин и остварили, јер слушање диска ни на који начин слушаоца ставља у стање досаде, што значи да је драматургија песама остварена на адекватан начин. Стилска интерпретација композитора представља у различитим фазама стварања, без обзира на његов кратки живот. Песме не прате хронологију настанка, што диску даје посебну драж.
Интерпретација Вернера Гире и Кристофера Бернера, Шуберта представља на  аутентичан начин, без покушаја да се музика овог аутора „ишчита“ на нов начин. Опредељивање за овакву концепцију представља изазов у односу на бројне досадашње снимке соло песама овог композитора. Без обзира на то, њихово извођење осликава промишљено тумачење одабраних дела, у коме садржај текста има примарни значај у остваривању целовитости атмосфере. Шубертова музика добија етеричну улогу, у којој доминира префињени раноромантични лиризам, стил својствен композитору.
„Добродошлица и опроштај“ је диск који завређује слушалчку пажњу чак и најзахтевнијих слушалаца.




Рахмањинов/ Чајковски/Мусоргски
БЛАГО РУСИЈЕ
(TRESORS DE RUSSIE, 2012)
Краљевска филхармонија, диригент Даниел Гати
Камерни хор Естонске филахармоније, диригент Паул Хилер
Бригит Енгерер, клавир
(HARMONIA MUNDI, 2012)

Богата традиција руског романтизма изазов је за многе уметнике. Без обзира да ли се ради о делима симфонијске литературе или делима за соло инструменте, она је изазовна пре свега по снази уметничке поетике њених стваралаца, а потом и по техничкој захтевности. Диск „Благо Русије“ чине дела тројице великана руског романтизма, Сергеја Рахмањинова, Петра Илича Чајковксог и Модеста Мусоргског. Одабрана дела  јесу међу најзначајнијим у опусима њихових стваралаца.
„Слике са изложбе“ Модеста Мусоргског. грандиозно звуче и у оригиналној клавирској верзији. Музичко осликавање слика са једне изложбе у звук клавира уноси различите боје, које ставовима који се нижу, повезаним „Променадом“ даје различите карактере. Колико се у звуку клавира „чује“ оркестар најбоље сведочи чињеница да је Морис Равел ово дело оркестрирао за симфонијски оркестар.
„Симфонија бр. 6 у ха-молу“, позната под називом „Патетична“, и „Серенада за гудаче“ Петра Илича Чајковског, јесу дела која композитора представљају на два начина: као великог симфоничара, који је одиграо значајну улогу у европејизацији руске музике, и као уметника који осећа сензибилитет камерног звука гудача. И у једном и у другом случају снага инвентивности не јењава, и буди унутарње емоције.
„Свеноћно бдење“ Сергеја Рахмањинова једно је од најлепших дела руске духовне праксе. Иако писано за концертно извођење, оно не губи од своје духовности, у  молитвеној снази, која се не препознаје само у скоро безвучним интимним обраћањима Богу, већ се пролама као крик усрдности према њему.
Сва три дела која се налазе на диску захтевају врсне извођаче, чија интерпретација неће бити само пуко ишчитавање нота, већ дубоко промишљање о унутарњем стваралачком свету композитора. Пијанисткиња Бригит Енгерер је свирач јасног тона, велике снаге и завидне технике. Њена интерпретација музике Мусоргског отвара могућност визуелузације слушане музике, као перцепције доживљених емоција. Без потребе да се коментарише техничка вештина, можемо говорити само о емотивној изражајности Енгерерове, која као да преузима кичицу од сликара, и осликава ново платно музичким изражајним средствима.
Интерпретација оркестра Краљевске филхармоније и диригента Даниела Гатиа у потпуности одговара сензибилитету музике Чајковксог. Слушање једног симфонијског и једног дела камерне музике омогућава да се чује слојевитост уметничког израза музичара, који се трансформишу од симфонијског до камерног звука. Прожимање патетике и драматичности „Шесте симфоније“ у карактеру је сасвим различито, те њихово препознавање у целокупном звуку могу да остваре само најбољи ансамбли, какав је Краљевска филхармонија. Сасвим другачији интерпретациони сензибилитет остварен је у „Серенади“, чија поетичност и површинска једноставност, испод које се наслућује дамар различитих мисли, јесте велики изазов за оркестар. Предвођен врсним диригентом, овај ансамбл остварио је завидну интерпретацију музике Чајковског.
Слична слојевитост препознаје се и у духовним делима Сергеја Рахмањинова. Камерни хор Естонске филахармоније, којим диригент Паул Хилер, карактерише заобљени хорски звук, те моћна снага мушког ансамбла, који и јесте карактеристика руске православне парксе. У том амбијенту остварује се „Свеноћно бдење“, које по својим техничким захтевима превазилази једноставност молитвене праксе, те молитву презначује као израз обраћања Богу у различитим екстатичним стањима, од радости, сведености, скрушености, до егталтираности и крика. Свако ново уметничко тумачење ове музике Рахмањинова јесте нови изазов, а интерпретација представљање свих могућности ансамбла, од вокалних, интонативних, до техничких и драматуршких. Сигурно да значајну улогу у осмишљавању звука има и диригент Паул Хилер, са вишегодишњим искуством хорског диригента. Умешност да се дело конципира у својој различитости, јесте врлина само најбољих, којима припада и овај уметник.