Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2016. годину





Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2015. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2014. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2013. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2012. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2011. годину

СЛУШАЊЕ МУЗИКЕ

Дизајнер звука и класична музика

Снимање концерта класичне музике представља велики изазов за дизајнере звука. Појам дизајнера звука није дољно познат у нашој јавности, па би у овом тексту могли да се позабавимо његовом улогом. Ко или шта је дизајнер звука? Дизајнер звукасамостално естетски обликује, продуцира, снима, едитује, миксује, компонује, аранжира и оркестрира различита звучно-музичка дела и процесе, и он је креативни члан сваког тима,који се бави аудио-визуелним делом. Данашњи филмови, позоришне представе, радио драме, концертна снимања и преноси, радио и телелевизија не могу се замислити без дизајнера звука. Делатност дизајнера звука  је стваралачког карактера и његов рад подлеже заштити ауторских права. Међутим, и дан данас преовладава мишљење да је ова професија претежно техничког карактера и то мишљење, које сеже из прослошт, биће јако тешко променити. Можда због тога што је давних дана главна брига особе која је била задужена за снимање звука заправо била да води рачуна о техничкој исправности уређаја за снимање. Данас је то другачије. Данас се од дизајнера звука захтева познавање аудио система, али и њихова суштинска употребаи могућност примене као инструмента у уметничком стваралаштву. Преломни тренутак за ову професију, код нас, десио се 1997. године када је професор Рихард Мерц заједно са својим сарадницима оформио катедру за Дизајн звука на Факултету драмских уметности у Београду. Његов ентузијазам и ентузијазам његових сарадника и велика пожртвованост произвела је велики број студената, који данас имају завидне каријере. Развојем аудио-визуелних и електронских медија довела је до веће потребе за звучним изражавањем. Знатно су порасли професионални захтеви, а са њима и могућност да појединац који се бави звуком постане пуноправни члан стваралачког тима. Идеал коме тежи дизајнер звука, могуће је остварити само уз помоћ квалитетне сарадње и комуникације свих релевантних чиниоца у одређеном „пројекту“. У случају снимања класичне музике то судиригент, музучки продуцент и извођач.За успешну реализацију је неопходна хармонична сарадња сваког члана тима. Проблеми који се при снимању јављају тешко је решити без узајамног разумевања и предусетљивости. Као што дизајнер звука мора да зна основне појмове музичке писмености, тако и остали чланови креативног тима морају знати основне посмове снимања и дизајна звука.
Техничка страна данашњих медија задивљује брзином свога развоја, појавом нових формата и сасвим нових могућности у снимању и обради звука. Питање је да ли овакав техничкии технолошки  развој могу да прате и сви учеснисци који учествују у стварању квалитетне звучне слике снимљеног концерта. Због специфичности снимања извођења класичне музике, сви ствараоци у овом пројекту морају имати уметнички таланат и бити спремни за припрему у разним сегментима снимања музике. То подразумева техничко познавање и музичку писменост. Везивно ткиво између ова два сегмента је, свакако, познавање звука. Звук нам нам нуди неслућени број могућности, које би дизајнер звука, уз помоћ већ набројаних чиниоца, требао да искористи на најкретивнији могући начин.
Као што знамо, звучни извор је било које тело које може да произведе звук. У звук спадају све појаве које можемо запазити чулом слуха. Он је механички талас проузрокован вибрацијама неког звучног извора, који се распростире кроз ваздух преносећи енергију. Неке звучне изворе човек јенаменски конструисао да би помоћу њих контролисаностварао звук, као што су нпр. музички инструменти, звучници итд. Заједничко им је то  што могу да производе звук на више фреквенција. Код музичких инструмената звук настаје вибрацијом тела различитих еластичних својстава и димензија. Због тога неки инструменти имају резонаторе таквих димензија и облика да појачавају звук свих фреквенција (нпр. оргуље).
Звучни извори су свуда око нас. Они су инспирација дизајнерима звука који користећи своју креативност, покушавају да их сниме што веродостојније. Снимљени материјал, у конкретном случају концерта класичне музике, се користи посредно (директан пренос) или непосредно после снимања, а може се и архивирати. Снимци из архиве се користе после одређене временске дистанце. Такође, архивске снимкеможемо накнадно стилизовати (постпродукција, мастеринг) и на тај начин задовољити одређене потребе накнадног емитовања.
Улога дизајнера звука у процесу снимања класичне музике је вишеструка. Познавање основних музичких појмова је обавезна, не само због лакшег снимања одговарајућег музичког дела, него и због лакше комуникације и разумевања са осталим члановима креативног тима. Такође, добра организација пре самог чина снимања концерта (предпродукција) је веома битан факторкако би се могло осигурати квалитетно снимање “пројекта”, без обзира на врсту музике. Предпродукција подразумева детаљно упознавање  музичког садржаја које се изводи. Јако је битно да се, путем ЦД носача, интеренета итд,  преслуша музичко дело које оркестар изводи (ако га до тада нисмо чули) и да се обрати пажња на детаље који ће у току процеса снимања помоћи да се што успешније обави снимање. Посебно треба обратити пажњу на премијерна извођења савремених композитора. Сарадња са њима је од великог значаја, јер ако је у питању директан пренос концерта, ту места за грешку и исправку једноставно нема. Неопходно је знати величину и састав оркестра, епоху у којој је дело настало и простор у коме се дело изводи.
Свака врста музике има своје специфичности, али оно што им је заједничко јесте амбијентално окружење у коме се она изводи. Простор делимо на ентеријер (концертне дворане, школске сале, велике хале итд.) и екстеријер (отворен простор). Класична музика се у већини случајева изводи у концертним дворанама. Акустика концертних дворана првенствено зависи од архитектуре и обликовања ентеријера. У раним годинама изучавања акустике, главни показатељ квалитета акустике неког простора било је време реверберације. За оне који не знају,време реверберације представља време за које ниво звука у просторији опадне за 60 дБ од тренутка престанка неког сигнала којим смо побудили просторију и оно је јако битно, како за слушаоце у сали, тако и за квалитетно снимање звука. У  последње време то није случај. Данас сврха квалитетне акустике просторије је да омогући услове за добро, квалитетно и пријатно слушање. Важно је да при томе не буду задовољни само гледаоци, него и извођачи.
    Приликом процеса снимања музике, такође, врло је важно познавати акустичке особине инструмената као и њихове зоне зрачења звука. Карактеристике усмерености су од изузетне важности за квалитетно снимање музике. Инструменти не зраче целокупан фреквенцијски спектар у истом правцу у односу на хоризонталну и вертикалну осу инструмента. Карактеристика усмерености музичких инструмената је од посебне важности приликом поставке микрофона. Дизајнери звука морају познавати ове карактеристике како би успешно обавили први и најважнији корак – избор и поставку микрофона.Одредити правилан број и положај микрофона у односу на оркестар није питање мерерња. И поред свих могућих правила, то је више ствар индивидуалне способности самог дизајнера звука и његовог осећаја у добијању што верније звучне слике једноставним померањем полажаја самих микрофона.
Финални микс је ипак прави показатељ талента дизајнера звука. После правилно одабраних и прецизно постављених микрофона, посао дизајнера звука се своди на рад на микс пулту и другим уређајима за обраду звука, који су неопходни да би се обавило музичко снимање. Операције које се обављају на микс пулту су у ствари допунске и корекционе у односу на оно што је постигнуто поставком микрофона у концертној дворани или студију. То је захтеван задатак којим треба сјединити мноштво звучних елемената у погледу боје инструмената, акустички их довести у равнотежу и прилагодити звук простору и епохи у коме је дело написано. То је БАШ далеко од простог техничког образовања и захтева широку едукацију представника ове професије.

(Комплетан текст у штампаној верзији ревије)

АКТУЕЛНОСТИ

49. „Београдске музичке свечаности“ свечано ће бити отворене 11. септембра, концертом чувеног хора „Глинка“.



Концерт из циклуса „Ватра“, Београдске филхармоније, биће одржан 27. октобра  у Великој дворани Коларчеве задужбине. Дириговаће Габријел Фелц, а солиста ће бити пијаниста Филип Копачевски.

На концерту Симфонијског оркестра РТС, који ће бити одржан 4. новембра у Великој дворани Коларчеве задужбине, биће изведена музика Волфганга Амадеуса Моцарта.



Диригент Данијел Рајскин наступиће са Београдском филхармонијом, на концерту 24. новембра, из циклуса „Вода“.

43. „Нишке музичке свечаности“ трајаће од 31. октобра до 3. новембра. На првом концерту наступиће виолиниста Јури Ревич, уз Нишки симфонијски оркестар.



Фестивал чембала под називом „Чембало, жива уметност“ биће завршен 9. новембра концертом ансамбла „Београдски барок“ са којима ће наступити чембалисткиња Софија Гргур.

Нова концертна сезона „КОЛАРАЦ ТВОЈ СВЕТ МУЗИКЕ“ почиње 14. новембра, концертом Вокалног ансамбла „Capella Cracoviensis“, у сали Коларчеве задужбине.

У суботу, 18. новембра, премијерно ће бити изведена опера „Орфеј“ Клаудија Монтевердија, у копродукцији Нове београдске опере и „Мадленианума“



Премијера опере „Фигарова женидба“ Волфганга Амадеуса Моцарта, биће одржана 22. новембра на Великој сцени Народног позоришта у Београду.



Пијаниста Кемал Гекић одржаће солистички концерт 28. новембра, у новосадској Синагоги.

У Центру Сава, 16. децембра, наступиће пијаниста Иво Погорелић, уз Симфонијски оркестар РТС и диригента Бојана Суђића. Овај уметник одржаће и солистички концерт у Великој дворани Коларчеве задужбине, 18. децембра, у организацији Центра за музику.

Новогодишњи концерт Београдске филхармоније и маестра Алана Бјелинског, биће одржан у Српском народном позоришту 30. децембра 2017. године с почетком у 20 часова.

ИН МЕМОРИАМ

АЛЕКСАНДАР С. ВУЈИЋ (1945 – 2017), композитор, пијаниста, диригент, преминуо је 6. септембра у 72. години. Дипломирао Факултет музичке уметности у Београду, одсек за клавир 1968. године, у класи А. Прегера, а магистрирао у класи О. Михаиловић, (1970). Дириговање је дипломирао 1976. године у класи Д.Сковрана и Ж. Здаравковића), а на одсеку за композицију, код Станојла Рајичића, П. Озгијана и В. Мокрањца,  1983 године.
          Оснивач камерног оркестра “Синфониjета” Београд – чији је уметнички директор и шеф диригент (1987). Био је диригент  хорова: Камерни хор „Ђакон Авакум»1968, хор верског добротворног старатељства 1968, хор «Браћа Барух « 1980-87, Хор београдских свештеника 1978. Радио је са домаћим оркестарским ансамблима. Од 2003. деловао је као директор Савеза Српских Хорова.
          Његов опус чине  дела за соло клавир, соло виолину, соло виолончело, за клавир и виолину, виолончело и клавир, гудачка дуа, триа, клавирска триа, гудачке квартете, камерни оркестар, симфониски оркестар и дело за соло мецосопран, хор и симфонијски оркестар. Као поруџбине написао је велики број дела за ансамбле и уметнике у земљи и иностранству
          Његове композиције су штампане код издавача у САД, Немачкој, Италији, Мађарској и Србији. Eкслузивни издавач хорских дела А.С. Вујића је «Synkope» Verlag из Немачке.
        Носилац је одликовања «Золтан Кодаљ» мађарске владе (1983) и државне медаље Израела (1988).




ВИШЊА ЂОРЂЕВИЋ, чувена српска примабалерина, кореограф и некадашња директорка Балета Народног позоришта у Београду Вишња Ђорђевић преминула је 28. септембра у Београду.
          Рођена је у Панчеву 1938. године. Средњу балетску школу «Лујо Давичо», завршила је у Београду у класи педагога Симе Лакетића и Соње Ланкау.
          У Балету Народног позоришта у Београду од 1956. године најпре је играла мање солистичке, а затим и главне улоге. Веома запажене креације у класичном репертоару, остварила је у Лабудовом језеру, Жизели, Зачараној лепотици, Шчелкунчику, Бахчисарајској фонтани, Спиритуелс, Блудни син, Ондина, Абраксас, Ана Карењина; у домаћим делима Охридска легенда, Човек пред огледалом, Напуштене, Кинеска прича, Катарина Измаилова 77...
          Са балетом Народног позоришта, гостовала је на позорницама Европе и Азије, а посебне успехе је постигла у Барселони, Техерану, Единбургу и Лозани. Самостално је наступила у Напуљу, Паризу (у трупи Милорада Мишковића) и на Куби (као представник југословенског балета на прослави сребрног јубилеја на Куби).
          Често је играла у телевизијским балетима (више од 200 емисија, од којих је једна њој посвећена).
        После активног бављења балетом, преносила је кореографије Димитрија Парлића: Копелију у Приштини и Сплиту, Жар птицу и Петрушку у Сплиту.
          Успешно је радила у Хрватском народном казалишту у Сплиту као уметнички директор балетског ансамбла. У истом театру, поставила је балетске делове у операма Моћ судбине и Бал под маскама, драмама Платонов и Опера за три гроша. Такође је била кореограф у балетима: Отело, рубац, Дездемона... и Какофонија. Кореографисала је краће играчке секвенце у емисијама на Телевизији Београд.
          У периоду од 2001. до 2005. године била је директор Балета Народног позоришта у Београду.
          За свој уметнички рад добила је бројне награде и признања.