ПОКЛОН ЦД

РЕЦЕНЗИЈЕ

ЦД ИЗДАЊА

         

МУЗИЦИ С ЉУБАВЉУ
ВЕД трио
Ненад Вјештица Хан, ут
Милош Николић, кавал
Горан Арсић, зарб
(Удружење грађана „Вед“, 2009)

У издању Удружења грађана „Вед“, које делује у Врању, објављен је диск „Музици с љубављу“ ВЕДтриа, кога чине три сјајна уметника који свирају старе инструменте ут, кавал и зарб. Ненад Вјештица Хан, Милош Николић и Горан Арсић свирају музику Туниса, Турске, Македоније, Косова и Метохије, јужне Србије  и Босне и Херцеговине на специфичан начин који, пре свега, дефинише изузетно знање и велико уметничко умеће уметника који су препознатљиви као најбољи у свом фаху. Изузетно музикални, са префињеним осећајем за звучно нијансирање, без претензије за виртуозношћу, којој у овм нумерама нема места, ови уметници, као сликари, ‘осликавају’ својим импровизацијама звучне просторе различитих средина, сједињујући их у једну целину која недвосмислено указује да је музика универзални језик, у коме се речи и реченице препознају без обзира на територију. Свакако да томе дорпиноси и избор земаља чији их звук традиције привлачи, сличан у својим лествицама и инструментима.
На диску се налази живи снимак, настао у Харемлуку, старом здању у Врању. То је ухваћени тренутак једне музичке приче, која у сваком новом слушању открива чудесне лепоте звука ута, кавала и зарба, једноставних, ненаметљивих инструмената, који у извођењу Вјештице Хана, Николића и Арсића потврђују потребу да се традиционална музика мора интерпретирати на аутентичан начин, аутентичним инструментима, који чак и у овом новом , савременом добу нису изгубили ништа од своје лепоте.       



         

ОТВОРИ ВРАТА
(Студио „Логос“, 2012)

Диск „Отвори врата“ представља један од могућих начина музичке презентације духовне поезије, која је настала из пера духовних и световних аутора. Пратећи нит духовности самог текста, аутор музике, Миленко Мачак, бира принцип у коме ће доминирати једноставност мелодике и умереност темпа, карактеристични за композиције духовне традиције које се могу чути у црквама. За разлику од њих, аутор се опредељује за вокално-инструметалну концепцију, која тек последњих година крчи себи пут у православној традицији, без тенденције да уђе у цркву, али са идејом да молитвене мисли, уз мелодичност инструмената, дођу до ширег круга слушалаца, а пре свега до оних који немају афинитета према вокалној традицији присутној у цркви. Мачак бира интересантан склоп инструмената, харфу (Аница Иванчевић), виолину (Сања Радић), виолончело (Тијана Вашић), кларинет (Војислав Дукић), кавал (Милош Николић) и клавијатуре (Немања Ћамиловић), који својим ненаметљивим звуком, правилно употребљени као звучна боја различитих песама, одају молитвену атмосферу изражену специфичним звучним колоритом.
Стихови Владике Николаја, Момчила Настасијевића и Александра Милојкова, као речи преузете из литургијских молитвених целина, који су послужили као стваралчка инспирација аутору, у потпуности су свој звучни простор пронашли у музици, коју поред инструменталиста интерпретирају Небојша Мастиловић, Каћа Поповић, Јасенка Мачак, Соња Вукашиновић, Оливера Зечевић и група „Чувари“.
потцртаном сугестивним доживљајем солисте, који је добром дикцијом и препознатим темпераментом, стилски успешно донео изведена дела. Ако се зна да је музика са овог диска препознатљива уху најширег слушалишта, и да су снимке многих песама снимила најчувенија светска имена, онда је познато колико је тешко бити и остати аутентичан у њиховом извођењу.



         

ВИДАРИЦА
Браћа Теофиловић, Мирослав Тадић
(Helikon Publishing, 2012)


Излазак албума „Видарица“ не може бити оцењен никако другачије него као догађај од изузетног значаја. Кроз овај албум, на начин који слушаоца повремено оставља без даха, спојили су се вансеријска надареност Ратка и Радише Теофиловића, браће чији гласови већ годинама не престају да фасцинирају, и мајсторство Мирослава Тадића, гитаристе светског реномеа, способног да понекад са само неколико тонова дотакне димензију савршенства или генијалности. Кроз четрнаест песама, од којих је свака аутентични драгуљ, магија „Видарице“ заиста се испоставља као лековита: ово је, другим речима, албум чији саржај потпуно одговара његовом наслову.

Иван Ивачковић



         

Антон Брукнер: Симфонија бр. 6
Немачки симфонијски оркестар из Берлина,
диригент Кент Нагано
(едиција MUSIQUE D’ ABORD)

„Симфонија бр. 6“ Антона Брукнера представља једно од најизвођенијих дела овог аутора. Настала 1899. године, једна је од ретких из његовог опуса која није доживела каснија редиговања од стране аутора, а њена популарност може се оправдати ауторовим делимичним одступањем од тематске развојности позноромантичарских остварења која су његову музику водила ка звучном амбијенту новог века. Симфонија, популарна од премијере па до данас, доживела је и велики број трајних тонских записа, који су остварили неки од највећих светских оркестара.
У извођењу Немачког симфонијског оркестра из Берлина, и диригента Кента Нагана, Брукнерова музика добија, пре свега, аутентичну стилску интерпретацију, а затим и звучну слику новог времена у коме целокупни музички ток бива динамизиран. Нагано, представник америчке школе дириговања, рутинирани је уметник богате професионалне каријере, у коју су уписана дела различитих жанрова – од симфонијске до вокално-симфонијке, и оперске музике. Његов приступ Брукнеровој музици не би се могао представити као традиционалистички, без обзира што је остварен са једним од најзначајнијих немачких ансамбала, Немачким симфонијским оркестром из Берлина, чије се интерпретације дела немачких композитора романтичарског правца сврставају у сам уметнички врх. Музика Брукнера звучи атрактивније, брижљивим издвајањем оркестарских група, које дијалогизирању у монументалном оркестарском ткиву, по коме се препознаје оркестрациони принцип овог ствараоца.
За оне који Брукнера никада до сада нису слушали ово је права прилика да на прави начин упознају музику овог аутора. За оне који Брукнера воле да слушају, ово је диск који ће им на нов начин ‘отворити уши’ за музику овог аутора.



         

Камиј Сен Санс: Клавирска триа oп. 18. бр. 1 и оп. 92 бр. 2
Трио „Вандерер“ (Wanderer)
(едиција MUSIQUE D’ ABORD)

У жанровски различитом опусу Камија Сен Санса камерној музици припада истакнуто место, иако је, као стваралац, много познатији по својим симфонијским остварењима. Ретко на сцени, ова музика открива ствараоца богате унутарње интиме, сасвим различитог од оног кога препознајемо у музици за велики оркестар.
Клавирска триа број 1 и 2 дели временска дистанца од скоро тридесет година. Први је настао 1863. године, непосредно после веома успеле „Симфоније број 2“, у време када је радио на чувеном „Каприциозном ронду“ за виолину и оркестар. Други је компонован 1892. године, после „Симфоније број 3“, као повратак камерном стваралаштву које је обележило сам почетак његовог композиторског деловања. Временска дистанца открива два лика ствараоца, младог и зрелог, и представља изазов за уметничке саставе који се определе да ова дела заједно интерпретирају.
Трио „Вандерер“, који чине Винсент Кок, клавир, Жан Марк Филип Варжабедиан, виолина и Рафаел Пиду, виолончело, је ансамбл који ове године обележава 25 година постојања. У својој богатој каријери овај камерни састав, у коме су се смењивали врхунски уметници, оставио је значајан траг, по коме га критика и публика препознаје као интерпретатора најширег репертоара писаног за овакав састав инструмената. Афинитет према музици Сен Санса датира од најранијих времена. Опредељење да се на компакт диску нађу два дела истог жанра, из различитих стваралачких периода композитора, говори о високој професионалности, која се препознаје и у њиховој интерпретацији. Без потребе да се говори о техничкој умешности ових музичара, која се подразумева, значајно је указати на стилску профилисаност њихове интерпретације, која сасвим уверљиво слика два лика Камија Сен Санса, младог и необузданог, који оштри стваралачку писаљку на комадима камерне музике, и зрелог уметника који камерну музику доживаљава као окретање унутарњим емоцијама, скривеним, и не потрошеним у великим симфонијским остварењима.
Овај диск француске камерне музике вредан је слушалачке пажње.



         

“CANCIONES Y ENSALADAS” – Песме и игре Златног доба Шпаније
Ансамбл Клемент Жанекен
диригент Доминик Висе
(едиција MUSIQUE D’ ABORD)

Шеснаести век представља време које је познато као Златно доба Шпаније. Тачније оно је обележено владавином два краља – Карла V и Филипа II. Заједно са државом развија се и музика, која је својим садржајима, звучним и текстуалним, осликавала време у коме је настајала. Настала у народу, интерпретирана од стране уличних свирача, чија је уметност осликала време и у другим европским држава, ова музика била је популарна како на двору, тако и у народу. Имена музичара-свирача данас се памте као имена композитора, а њихова музика и данас је примамљива својим звуком.
Савремена интерпретативна пракса готово да захтева интерпретирање музике на аутентичним инструментима. Ову праксу практикује и француски „Ансамбл Клемент Жанекен“, чији је уметнички руководилац контратенор Доминик Висе. За три деценије постојања овај састав објавио је 28 носача звука, на којима налази музика ренесансе и раног барока.
Диск “Сanciones y ensaladas” открива музику различитих шпанских аутора 16. века. одсвиран на аутентичним инструментима, он представља реалну слику времена у којем је ова музика настала. Истовремено, жанровски разнолик, он реперзентује и разноликост музичких форми које су у то време неговане, као део световне музичке традиције. Стилска интерпретација указује на богато извођачко искуство Ансамбла, чије извођачке финесе доприносе атмосфери и духу одабраних нумера. Драматургија диска конципирана је на смењивању брзих и спорих, певаних и свираних нумера, те континуираним слушањем градација расте како се иде према крају.
„Ансамбл Клемент Жанекен“ ексклузивно снима за издавачку кућу HARMONIA MUNDI.



КЊИГЕ

         

ОГЛЕДИ О СРПСКОМ ЦРКВЕНОЈ МУЗИЦИ
Предраг Миодраг
Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметност и концервацију, 2012)

Предраг Миодраг је један од малобројних богослова и практичних зналаца српског црквеног појања, који су се на прелазу из 20. у 21. век шире заинтересовали за историју, развој и применог традиционалног српског појања, али и за ширу афирмацију православне црквене музике у земљи и иностранству. 
Зборник радова који је пред нама у првом делу садржи прилоге о пореклу и историји литургијског појања у Српској православној цркви, о неговању појања у богословским школама, али и о општим питањима етоса црквене уметности, или о сасвим специфичном питању произношења делова текстова из Посланица, Апостола и из Јеванђеља на Литургији. Значајно је и покретање питања усменог преношења појачке уметности, али и проблема записивања литургијских напева, што се неупућенима може чинити као анахроно потање, а које је код још увек веома актуелно. Аутор се у једном прилогу дотакао и елемената сродности литургијских напева и фолклорне певачке традиције Срба.
Аутор ове књиге је зналац појања и практичар, спреман да води певницу или хорску групу током богослужења, али и диригент, којис е безброј пута огледао у концертном извођењу црквене музике. Зато други део његове збирке чине прилози о хорском црквеном појању, концертном извођењу црквене музике, питањима састављања програма духовне музике, о концертној турнеји, коју је имао са Хором Богословског факултета у САД и др.
Разноврсног садржаја, ова збирка је састављена од текстова методолошки различито конципираних, од оних писаних за научне скупове, округле столове, до пригодних текстова и извештаја са турнеја. Писао их је богослов и појац, који је иста питања сагледавао другачије до музичара или музиколога. Зато ће објављени текстови, употпуњени нотним прилозима и драгоценим звучним записима, бити занимљиви како појцима и музичарима практичарима, тако и музиколозима, литургичарима и историчарима црквене уметности. Свако ће из своје перспективе имати примедбе, али ће и уочити чињенице и дилеме којих до сада можда. и није био свестан.
Ова књига није конципирана као уџбеник, али је то корисна збирка текстова које би требало да прочитају и преслушају сви они који се интересују за литургијско појање и црквену музику.

Даница Петровић
(преузето из Предговора књиге)



         

БИЛА САМ СВЕДОК
Милица Стојковић
(РТС, 2011))

Књига Милице Стојковић „Била сам сведок“ представља својеврсну хронологију деловања ансамбала Музичке продукције РТС од 1976. до 1992. године. Конципирана је као скуп ауторкиних текстова, објављених, у том периоду, у „Информатору“ РТС-а, Борби, Политици, Новостима, као и часописима „Про музика“ и „Музички талас“.
Обједињујући текстове у којима је пратила деловање свих ансамбала Музичке продукције, Милица Стојковић је од заборава сачувала многе значајне тренутке не само у домену деловања овог сегмента РТС-а, већ и српске музичке историје. Критика и приказ, као најчећше новинарске форме, којима се у дневној штампи прате музички догађаји, остају заточени у времену у коме су настали. Тек појединачни истраживачи откривају информације, трагајући по насловима, годиштима или ансамблима. Концепција књиге „Била сам сведок“, у том смислу, на једном месту сублимира најзначајније тренутке деловања свих ансамбала Музичке продукције, ослобађа их баласта дневне штампе (испод сваког текста је потписано где је објављен) и омогућава им да постану доступни најширем читалишту.  Без претензије да књига има научни карактер, она представља значајну грађу за даља истраживања, која имају за циљ да сачувају и јавности презентују поједине сегменте извођачке праксе, која је код нас активно присутна.
Милица Стојковић нема претензију да буде критичар. Напротив. Она своју улогу види у архивирању музичких догађаја у писаној форми, те јењен писани језик једноставан, комуникативан, без мистификације музике и музичара.
С обзиром да се ради о временском периоду које је већ одавно за нама, књига „Била сам сведок“ је већ део историје, и као таква се ишчитава. У томе је њен највећи значај, који постаје све већи са временом које долази.