ДВД
ИЗДАЊА
НОМУС.
РАЗЛОГ ВИШЕ
Данијела Кличковић
(Музичка омладина Новог Сада, Нови Сад, 2015)
Обележавање јубилеја различитих институција код нас ретко кад је догађај
који се планира више година унапред. Тако се, из уобичајених разлога небриге
за сопствено наслеђе махом економске природе, важни датуми, годишњице и сличне
прославе организују са задоцњењем, често у последњем тренутку, без адекватне
стручне тимске подршке и наравно, адекватне подршке средине. Иако су овакви
ламенти готово уобичајени, издање Музичке омладине Новог Сада „Номус.
Разлог више“ ауторке Данијеле Кличковић, поводом 40 година од првог одржаног
фестивала Новосадских музичких свечаности, доказује да се упркос „околностима“
може остварити резултат вредан пажње који ће послужити као основа за свако
даље истраживање ове теме. Тако је културној јавности организатор најважнијег
новосадског фестивала уметничке музике, на челу са Миланом Радуловићем као
уредником и Маријом Адамов као уметничком директорком, на ДВД издању у оквиру
овогодишње програмске књижице обезбедио јавности детаљне податке о свим до
сада одржаним Свечаностима уз импресивну статистику.
У уводу издања, ауторка Данијела Кличковић истиче значај четрдесетогодишњег
трајања фестивала НОМУС, указује на место које сама манифестација заузима
на мапи Европе и подвлачи аспекте из којих се посматрао овај музички догађај,
у које спадају детаљи о периодима одржавања фестивала, о институцијама које
су сарађивале са њим или га подржавале, о тимовима који су из године у годину
уређивали и организовали концертне програме, и о просторима у којима се манифестација
одржавала. Потом су пописане оне „музиколошкије“ теме које се односе на годишњице
великана или институција које су на Фестивалу обележене, слогани који су
„носили“ фестивалску причу (чему је можда било место негде у ранијим одељцима),
премијерна извођења дела, и коначно, попис свих оних ансамбала, солиста,
диригената, глумаца, позоришних и балетских трупа који су учинили да фестивал
најзад, према жирију часописа Музика класика, понесе и титулу врхунског музичког
догађаја 2014. године. На крају су истакнуте активности које су прошириле
фестивалску понуду, као што су едукативне радионице, изложбе и перформанси,
и наведене државе из којих су уметници стизали, као и сви композитори чија
су дела у вишедеценијском трајању изведена. Бројне илустрације плаката, извођача
или организатора на прави начин „оживљавају“ дугачке спискове различите врсте
који се равномерно смењују, али истовремено указују на недостатак времена
да се детаљније истражи штампа у којој би се, без сумње, нашло много више
фотографија из прошлости него што читалац сада има прилике да види. У случају
друге врсте документације која је била на располагању ауторки, од велике
помоћи била је брижљиво архивирана грађа у Монсу, а нешто мање у РТВ Нови
Сад и Матици српској, као и драгоцени материјали у приватном власништву сарадника
и пријатеља Номуса. Већина текста којом ауторка води читаоца из одељка у
одељак заправо су одломци из уводних речи програмских књижица Номуса, написаних
од стране уметничких руководилаца Свечаности, Марије Адамов или, раније,
Ненада Остојића.
Ауторкин предани архивски рад резултирао је грађом која сведочи о трансфигурацијама
Номуса током година које су учиниле да овај фестивал не само добије све богатију
жанровску понуду те тако искорачи из простора уметничке музике, него да се
са свим активностима које су у њега укључене у тзв. off програму претвори
у праву културолошку „машину“ спремну да истовремено забави, едукује и васпитава.
Својеврсна Е-публикација у којој је представљена ретроспектива Номуса од
1975. до данас, представља „базу података“ из које је сада могуће црпсти
непрегледан број музиколошких, социолошких, економских и других тема из друштвено-хуманистичких
наука, уз обавезно залажење у интердисциплинарно поље студија културе. Тако
ће дело Данијеле Кличковић послужити за истраживање културне политике средине
у којој је фестивал никао, економских прилика и подршке кључних државних
институција неговању уметничке музике, осетљивог питања родности када је
реч о извођачима фестивала, интеркултуралног контекста програма, теорије
спектакла и његових практичних „последица“ у урбаној средини, те низу других
области медијске провенијенције у које се истраживачи могу касније отиснути,
а у које најпре спада анализа музикографије Номуса – од написа о самом
фестивалу до музичких критика и приказа концерата. Ако ће амбициозно сакупљена
грађа о Номусу испровоцирати овакву научну продукцију, онда није тешко оценити
њену вредност.
КЊИГЕ
ИЛЕАНA
ОКОЛИШАН БАБА
Лексикона Музички програм на румунском језику, поводом
60 година постојања Радио Новог Сада - Народна музика и њени ствараоци
Радио Нови Сад прославио је 29. новембра
2014. године 65. рођендан. Десетак година пре овог датума започет је рад
на лексикону „Народна музика Румуна и њени ствараоци на румунском програму,
поводом 60 година од оснивања Радио Новог Сада“ који је своју успешну промоцију
имао фебруара 2014. у Студију М ове медиј-ске куће, на којој је представљено
ово, уверени смо, веома значајно издање.
Идеја за настанак лексикона Музички програм на румунском
језику, поводом 60 година постојања Радио Новог Сада - Народна музика и њени
ствараоци проистекла је из великог јубилеја овог најстаријег електронског
медија у Војводини, у чијим је садржајима музичко стваралаштво Румуна покрајине
одувек имало изузетно место, и то не само у емисијама на румунском језику.
Изузимајући спорадичне доприносе мањег броја музичких уредника и музиколога
који су се бавили анализом музич-ких садржаја на програмима нашег радија,
без обзира на националну и језичку припадност, рад Илеане Околишан Баба представља
први већи, у ствари, комплетни лексикографски попис стваралаца и интерпретатора
који су неговали, а потом и снимили раритетне примере румунске вокалне и
инструменталне фолклорне музике настале на тлу Војводине, нарочито Баната,
као и Неготинске крајине. Управо из домена сопствених музичких интересовања
и образовања, као и своје новинарске и уредничке професије, произашла је
и компетенција ауторке, при томе и саме изванредне и тражене певачице румунских
народних песама, нарочито балада, да сачини избор личности за ову јединствену
публикацију и прецизним и стручним уредничким „оком“ провери све податке,
обухватајући период од првих година постојања Радио Новог Сада, па закључно
с 2009. годином. Смештајући их у шири контекст, Илеана Околишан Баба их повезује
и с музичком продукцијом новосадског радија у целини, упознајући читаоце
и с особеностима музичких и музичко-говорних емисија и на свим осталим језицима
на којима се програм реализује.
Књигу некадашње угледне музичке уреднице Радио телевизије
Нови Сад можемо посматрати и као неку врсту музичког дневника, који нас сваким
ликом опомиње и подсећа да је квалитетна музика присутна свуда око нас, само
је треба препознати, као и да су њени креатори скромни, „обични“ људи, а
истовремено уметници којима је бављење музиком био и посао, и „хлеб“, али
и љубав. Њихова колегиница по интерпретативној линији, Илеана Околишан Баба
их је пронашла и препознала, вредновала и изнела на светлост дана, „извукла“
из срца и емоција слушалаца и писаном речју о свакој одабраној личности,
осим тонским записом, „заустави-ла“ време и сачувала од заборава. Сигурни
смо да је, поред сопственог креативног доприноса истакла оно највредније
у народној музичкој уметности наше средине и своје нације и посвећеним, специфично
литерарним пером забележила све релевантне ауторе и извођаче, али и показала
да, попут ње, још постоје и зналци и ентузијасти у послу којим се тако предано,
читав радни век бавила. Наравно, и још једном тако потврдила да нам је богата
румунска култура и народна музика и позната и блиска, и да разнострано живи
и цвета међу нама.
У складу са захтевима лексикографске литературе, ауторка
„своје“ вокалне и инструменталне солисте, композиторе, диригенте, етномузикологе,
музикологе, фолклористе, мајсторе тона и сниматеље, продуценте, аранжере
и музичке уреднике, дакле ствараоце најразличитијег профила, слаже по абецедном
реду који наводи преко 200 имена, с одговарајућом фотографијом и регистром
остварених снимака (с инструменталном пратњом, називом оркестра и диригента,
именом продуцента, датумом снимања и тачним трајањем тонског записа), те
свим „откривеним“ библиографским и документарним додацима. Међу добро провереним
подацима које је сакупила путем интервјуа и анкета, у свакој исцрпној библиографској
јединици налазе се они о датуму и месту рођења, образовању, професији, дебију,
сарадњи с другим уметницима и ансамблима, као и свим значајнијим догађајима
у каријери.
Својим музикографским, историјским, у неким „цртицама“
и музиколошким, а надасве практичним усмерењем, ово, очекујемо, и убрзо штампано
издање, даће, осим новина корисних за програмске потребе Радио Новог Сада,
верујемо, и низ инспиративних смерница за стварање неке детаљније слике или
реконструкцију музичког живота у Војводини. С обзиром на специфичну тематику
и свечарски повод настанка, такође смо уверени да ће лексикон Румунска народна
музика и њени ствараоци на румунском програму Радио Новог Сада, 60 година
од оснивања, обра-довати на различите начине и ширу културну јавност, првенствено
као прилог код нас још увек скромној, лексикографској литератури, те да ће
имати и своју професионалну публику, али и интересовање већег круга читалаца.
Музика Класика бр.208
