КОНЦЕРТИ
РАЗГОВОРИ
АКТУЕЛНОСТИ
КОНЦЕРТИ
РЕЦЕНЗИЈЕ
МУЗИКА И ХРАНА
________________
ПРЕТПЛАТА
ИМПРЕСУМ
ОГЛАШАВАЊЕ
АРХИВА
________________
У СВАКОМ БРОЈУ
|
Прва ревија класичне
музике у Србији
ЦД
ИЗДАЊА
ПРЕМИЈЕРЕ
СРПСКИХ АУТОРА
Разни извођачи
(Гитар Арт фестивал, 2015)
Издавање компакт диска са делима српских композитора која су писана
за гитару, премијерно изведеним на „Гитар Арт Фестивалу“, има значајну улогу
у домену очувања савремене домаће музике компоноване за овај инструмент.
Истовремено оно у посебној димензији открива свестраност овог Фестивала који
активно делује и у домену афирмације српског музичког стваралаштва, чиме
у свет шаље слику стилске палете стваралачких интересовања наших композитора,
од којих су многи и сами гитаристи.
Музика Душана Богдановића, Војислава Ивановића, Драгане
Јовановић, Николе Старчевића, Владимира Тошића, Властимира Трајковића, Александра
Седлара, Душана Димитријевића, Владана Недељковића и Дарка Карајића, својом
жанровском различитошћу, показују да је гитара инструмент специфичног сензибилитета,
који захтева посебан рафинман и осећај за звук ствараоца који јој се обраћа,
који, без обзира на стилски језик мора да створи звучни амбијент у коме ће
она зазвучати на најбољи начин. Комплексност писања за гитару, коју намеће
и чињеница да она захтева специфичан нотни запис, као и познавање технике
инструмента, представља стваралачки изазов за композиторе. У слушању музике
са овог диска примећују се различита уметничка упоришта, али свако од њих
показује занатско умеће, које свој посебан ефекат добија тек у врхунској
интерпретацији. Имена извођача, попут Вере Огризовић, Војислава Ивановића,
Александре Ивановић, Дарка Карајића, Татјане Кукоч, Андраша Чакија, Милоша
Јањића, Милана Димитријевића и Владана Недељкова представљају репер квалитетног
извођења, у коме нема места коментарима везаним за техничко умеће, већ се
може говорити само о интерпретативном сензибилитету у коме композиције добијају
свој уметнички простор.
Ово репрезентативно издање представља куриозитет, јер
широкој публици указује на домаћу продуктивну и репродуктивну праксу, а „Гитар
Арт Фестивал“ позиционира као активног промотера домаће музичке баштине,
који је наменским поруџбинама дела иницирао настанак многих значајних остварења
написаних за инструмент коме је и посвећен. У томе је и посебан квалитет
овог издања које има за циљ да промовише гитару, да укаже на домаће ствараоце
и да потцрта културолошку димензију „Гитар Арт Фестивала” који већ више од
деценију и по успешно мапира Србију на светској уметничкој сцени.
СТЕВАН
ХРИСТИЋ: ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА
Симфонијски оркестар и Хор РТС,
диригент Бојан Суђић
(ПГП РТС, 2015)
Први
српски балет, „Охридска легенда“ Стевана Христића, представља једно од значајнијих
дела српске музичке историје. Од своје прве верзије, која је настала још
1933. године (две редакције вршене су 1947. и 1958), она је тек 2015. године
доживела своје прво интегралнно издање у извођењу Симфонијског оркестра и
Хора РТС, којима диригује Бојан Суђић, чиме је широкој публици постала доступна
прелепа Христићева музика. Тек у континуираном слушању слушалац може да стекне
утисак о овом балету, који су себи носи различите особености фолклора, који
му у музичком смислу даје специфичност. Интерпретација Симфонијског орекстра
и Хора открива сву снагу стваралачке инвенције Стевана Христића, у којој
разноликост метричког тока, карактеристична за дела која упориште имају у
фолклору, долази до пуног израза. То је, такође, једна од особености ове
партитуре, која у звуку носи лакоћу фолклорне мелодике као препознатљивог
идиома и времена у коме Христић ствара, као и језика његове генерације стваралаца.
Истовремено, она показује сву професионалност Симфонијског оркестар и Хора,
техничку изражајност, која у диригентском обликовању Бојана Суђића омогућава
да Христћева музика звучи у пуном светлу, у коме нијансе, често, одређују
атмосферу. Препознавање тих оркестарских нијанси, њихово обликовање у једниствено
музичко ткиво, што је изузетно тешко обзиром да је у питању балет, који је
по својој форми конципиран по нумерама, представља један од основних квалитета
овог снимка, којим су ансамбли Музичке продукције још једном потврдили да
спадају у водеће у земљи.
Издање чине два компакт диска, са пратећом књижицом на
српском и енглеском језику, чији је аутор др Соња Маринковић, музиколог.
Ауторка је у својим текстовима представила композитора Стевана Христића,
као и историјат настанка „Охридске легенде“ и њеног живота на сцени.
У веома малој продукцији компакт дискова уметничке музике,
двоструки ЦД са музиком „Охридске легенде“ Стевана Христића представља прави
професионални подукват ПГП РТС, и отвара наду да ће у наредним годинама бити
још оваквих ексклузивних издања.
ФОНОАРХИВ
ДР ДРАГОСЛАВА ДЕВИЋА
Српска вокална традиција 1
Разни извођачи
(Балканско културно наслеђе, 2015)
Дигитализација
фоноархива етномузиколога др Драгослава Девића представља значајни подухват,
јер у богатој истраживачкој грађи снимљеног музичког материјала овог научника
лежи непроцењиво фолклорно музичко благо. Објављен као компакт диск издање
он постаје доступан широј слушалачкој јавности, чиме је омогућено да лепота
домаће музичке традиције буде доступна заинтересованим слушаоцима.
На диску се налази избор од 25 песама, а садржај обухвата
примере из српске музичке традиције на ширем простору Книнске Крајине и средишње
Далмације, Босанске Крајине и југозападне Босне, до западне, централне и
источне Србије. На тај начин је могуће стећи увид у различите традиције певања
српског народа на овим подручјима, што је од изузетног значаја обзиром на
чињеницу да су политичке околности и ратна разарања током деведесетих година
20. века покренуле велику миграцију српског становништва, те су и многе особености
Книнске Крајине, Далмације и делова Босне данас већ део историје која фактички
не постоји, односно представља део историјске прошлости.
Нумере на овом диску представљају различите традиције
певања и свирања. Презентоване су како солистичке, тако и врсте старијег
двогласног сеоског певања, чиме је омогућено да стекне увид у жанровску и
мелодијску разноликост српског фоклора, да се упозна са различитим начинима
певања, те да се упозна са традицијама које су неговане на различитим просторима.
Ово значајно издање представља још једно у низу које је
издала Агенција „Балканско културно наслеђе“ Бојане Николић Петричковић,
која је као етномузиколог и певач традиционалне музике, препознала значај
презентације домаће традиције, која без јавног представљања остаје само пуки
архив сачуван на носачима звука етномузиколога-записивача. У оваквом пројекту
значајном место има и тон мајстор Зоран Јерковић, чијом су стручном заслугом
теренски снимци добили ново звучно рухо, моделовано савременом дигиталном
технологијом.
BRODSKY
QUARTET PLAYS ISIDORA ŽEBELJAN
Songs of a Traveller in the Night
Aneta Ilić, sopran, Stefan Dohr, Joan Enric Lluna, Isidora Žebeljan,
Miroslav Karlović, Boban Stošić, Premil Petrović
(CPO, 2015)
У
издању издавачке куће „CPO“ из Немачке објављен је компакт диск са делима
камерне музике српске композиторке Исидоре Жебељан, у извођењу еминентног
квартета „Бродски“, који је неколико пута наступио и у нашој земљи интерпретирајући
музику ове ауторке. На новом издању налазе се нека од најзначајнијих осварења
из опуса Исидоре Жебељан, а њихово појављивање на носачу звука у иностраној
издавачкој кући потврђује уметнички реноме које је стекла многим својим делима.
На диску који носи назив „Песма путника у ноћи“ („Songs
of a Traveller in the Night“), по истоименој нумери која се налази на издању,
налазе се и „Поломка квартет“ („Polomka Quartet“), „Игра дрвених штапова“
(Dance of the Woodwn Sticks“), „Нове Ладине песме“ (New Songs of Lada“),
„Сарабанда“ („Sarabande“), „На Дунаву шајка“ („A Yawl on the Danube“) и „Pep
it up“, које су на репертоару квартета „Бродски“ (осим „Сарабанде“ за клавир),
са којим ауторка успешно сарађује дужи низ година. Иако смо често склони
да верујемо да домаћи уметници на најбољи начин осећају музику домаћих аутора,
интерпретација квартета „Бродски“ разуверава нас у томе, потврђујући да је
само „добра музика“ везивна нит која идентификује везу између композитора
и извођача. Из ње израста интерпретација која у различитим сегментима препознаје
вишеслојно уметничко промишљања композиторке, која нескривено за инспирацијом
трага у традицији, доживљавајући је као артефакт на коме гради своју уметничку
мисао.
Овај компакт диск окупио је и сјајне домаће извођаче,
сопрана Анету Илић, контрабасисту Бобана Стошића, и перкусионисту Мирослава
Карловића, који су и овога пута потврдили да стоје раме уз раме са светским
извођачима. Заслуга за заокруженост музичким појединих дела свакако припада
и диригенту Премилу Петровићу.
Свеукупно сагледан, диск „Песма путника у ноћи“ представља
значајно издање јер указује да су уметнички домети домаћих композитора и
извођача на европском нивоу, што у времену у коме се тешко долази до музичке
критике као репера вредности, представља значајни подрстицај за све уметнике
захваљујући чијим заслугама је овај компакт диск и доживео своје издање.
Посебна похвала припада издавачкој кући „CPO“ којој ово није први пут да
пажњу даје узметницима из Србије, али и из земаља из окружења, тежећи управо
културном умрежавању уметника различитих средина у циљу промовисања уметности
која долазе из различитих земаља. На тај начин омогућено је да заинтересовани
слушаоци добију могућност да се упознају са новим делима и новим извођачким
именима, обогаћујући и сами себе врхунским интерпретацијама и одличним избором
дела.
КЊИГЕ
ИСИДОР
БАЈИЋ - ПЕДАГОГ, ИЗДАВАЧ, МЕЛОГРАФ
Данијела Шутановац Кличковић
(Асоцијација гитариста Војводине и Академија уметности Универзитета у Новом
Саду)
Усредсређен
на композиторску, мелографску и издавачку делатност, рукопис „Исидор Бајић
- педагог, издавач и мелограф“ Данијеле Шутановац Кличковић, одбрањен 1998.
као дипломски рад на групи за музикологију и етномузикологију Академије уметности
Универзитета у Новом Саду, а касније, током даљег истраживања, допуњен и
новим, мање познатим чињеницама о уметниковим активностима на подручју музичког
и културног живота Новог Сада и Војводине с краја 19. и почетка 20. века,
дуго је чекао на објављивање. У години када је обележаван век од композиторове
смрти, идеја да се ова, одлично оцењена монографија припреми за штампу, добила
је на актуелности, будући да Бајићев, понекад оспораван, премда несумњив
значај за развој српке музике, данас ретко ко умањује. А како ауторка истиче,
на његов композиторски опус гледамо „као на дах прошлог времена освежен
претежно духом фолклорног или грађанског мелоса“, да би га по обиму и функцији
оценила „као један од последњих одблесака романтизма у српској музици“. Сматрајући
да ни остале гране Бајићевог деловања нису мање важне, Данијела Шутановац
Кличковић се определила за представљање у теми наведених активности, посебно
због тога што су остала усмерења у многоме одредила свеколике жанрове његових
стваралачких интересовања.
Образлажући концепцију одабраног задатка, музиколошкиња
се позива на Бајићеве новооткривене рукописе и друге документе, углавном
непознате музичкој јавности, и стога, користан део рада представља и попис
ових раритетних прилога. У вези с тим, његов саставни део чине и композиторова
сажета биографија са значајним датумима и остварењима насталим у само 37
година дугом животном и креативном путу. Најзад, а ипак најважнији и централни
сегмент, срж књиге Данијеле Шутановац Кличковић представљају четири поглавља
у којима су појединачно обрађена Бајићева постигнућа на плану педагогије
и мелографског записивања, као и заслуге у неговању црквеног појања и на
подручју издаваштва. Све што је Исидор Бајић учинио на разноврсним плановима
музичког деловања што је она подробно осветлила, осликава овог уметника као
културног мисионара од великог значаја за време и простор у којем је стварао,
о чему Данијела Шутановац Кличковић с пијететом и љубављу, али и научном
акрибијом говори у закључку монографије, обавезујући се и да у циљу
„коначне демистификације оних сегмената који су у овом раду остали неразрешени
и недоречени“, уложи у своја будућа истраживања „још много времена, како
бисмо употпунили комплетан мозаик Бајићевог живота и рада.“
С обзиром на ретку присутност тема из националне историје
музике које су биле или јесу предмет интересовања млађих музиколога и музичких
писаца, али и на чињеницу да је проучавање појава и ликова из ове научне
области још увек недовољно, јављајући се тек спорадично, идеја да се рад
о пиониру уметничке музике у Војводини објави, добила је подршку одговарајућих
институција те је крајем прошле године доживела и своје прво штампано издање.
Сматрамо и да свечарски повод његовог појављивања није од значаја само за
оне који су блискије заинтересовани за поуздано и коначно музиколошко постављање
места Исидора Бајића у српској културној историји (попут угледне Музичке
школе у Новом Саду његовог имена, коју је сам основао 1909), него и за све
музичаре и уметничке посленике, посебно оне који се баве науком. Стога, публикација
Данијеле Шутановац Кличковић, својим осветљавањем периода историје српске
музике с краја 19. и првих деценија 20. века, представља значајан подухват,
односно допринос релевантне вредности и тежине. Уверени смо да ће као таква
заузети и примерено место у српској, верујемо, све богатијој музиколошкој
и историографској литератури. С обзиром на то да пред радознале читаоце износи
бројне, већини конзумената сасвим нове чињенице, презентујући сложеност односа
не само у ужем, него и ширем композиторовом окружењу, посебно гледајући с
аспекта друштвених и историјских околности, мислимо да ће и на тај начин
представљена, „Бајићева етапа“ у развоју музичког живота Новог Сада, допринети
неким новим сазнањима о миљеу у којем је овај свестрани стваралац живео и
с којим се у својим трагалачким прегнућима борио. Из тог угла, али и с могућим
компарацијама између тадашњих и актуелних појава, можда ће нам Бајићева постигнућа
на свим приказаним подручјима указати и на одређене путоказе и показатеље
у којим правцима би се и данас могли развијати неки облици наше националне
музике и културе.
ЗБИРКА
САВРЕМЕНИХ СРПСКИХ АУТОРА ЗА ГИТАРУ
(АСОЦИЈАЦИЈА ГИТАРИСТА ВОЈВОДИНЕ, 2015)
У
невеликој литератури за класичну гитару насталој из стваралачког пера домаћих
композитора, Збирка савремених српских аутора за гитару представља значајну
публикацију која има неколико циљева. Први је обједињавање нотног материјала
који чини репрезенте музике за гитару у опусима аутора који су своје место
пронашли у књизи. Други је формирање едукативне литературе за овај инструмент.
Трећи је штампање нотног издања што представља куриозитет у времену у коме
су издања оваквог типа изузетно ретка. Четврти је обогаћивање постојећих
издања музике за гитару делима домаћих аутора. И пети, омогућавање широкој
музичкој јавности заинтересованој за литературу оваквог типа да може да се
упозна са продуктивном праксом за овај инструмент насталом у нашој земљи.
Обједињавање нотног материјала и његов одабир из опуса
различитих аутора јесте значајан корак у систематизовању композиција писаних
за гитару. Иако у српској продуктивној пракси дела посвећена овом инструменту
проналазимо тек у другој половини 20. века, када је и почела да буде присутна
на концертим подијумима, заоставштина показује широк дијапазон стилских усмерења
стваралаца, као и различит доживљај музике коју су за њега писали. Чињеница
да композиције припадају различитим генерацијама композитора доприноси свестраности
сакупљених дела која се пре свега огледа у домену стваралчке инспирације
која се креће од упоришта у националној култури па до модернистичког звука.
Интересантно је да су неки од аутора заправо гитаристи, који су се, подстакнути
чињеницом да је домаћа литература за овај инструмент веома оскудна, и сами
опробали у домену компоновања, остваривши композиције које задовољавају професионалне
критеријуме, те је њихово место у овој Збирци у потпуности валидно.
Збирка има и едукативни карактер. Он се огледа у могућности
да се стекне увид у дела која су компоновали домаћи ствараоци, што је од
изузетне важности у процесу формирања естетских вредности самих извођача,
а у односу на продуктивну праксу нашег тла. Затим, она значајно доприноси
обогаћивању концертне литературе, што посебну улогу има у ситуацијама када
уметници треба да наступе на иностраним концертним подијумима, а то су тренуци
у којима они могу културолошки двојако да се представе: као интерпретатори
и ако афирматори домаћег музичког стваралаштва. Такође, значај ове књиге
јесте и у чињеници да се гитара као инструмент упозна и кроз савремену музику,
на начин како је доживљавају српски композитори. Различите стилске орјентације
стваралаца чија се дела налазе у Збирци су интерпретативно веома сложене
не само у оквиру техничке захтевности, већ у смислу истраживања њиховог уметничког
језика и израза, што је израженије у композицијама савременог звучања. Сама
интерпретација композиција новог времена често може да заведе уметника и
одведе га у правцу супротном од стваралачке замисли аутора. У том смислу
упућивање на савремену литературу и њено истраживање отвара пут самој интерпретацији
и у пракси се реализује као искуство стечено и аналитичким и интерпретативним
путем.
Технички захтеви одабраних партитура су различити, па
у спектру звучно интересантне понуде ову Збирку могу користити како реномирани
уметници, тако и млади гитаристи који свој уметнички лик још увек формирају
у оквиру неке школске или високошколске институције. Поред високих техничких
квалитета за њихову интерпретацију неопходна је и изразита музикалност, познавање
могућности инструмента, као и способност да се унесе лична нота као уметнички
доживљај одабраног дела. Тиме свака од ових композиција добија ново рухо
у односу на време у коме је настала и тренутак у коме је интерпретирана,
те различита интерпретаторска “читања” сама по себи показују дијапазон могућности
које у извођачком смилсу пружа савремена музика.
Штампање нотног издања данас представља прави издавачки
подвиг покренут без идеје да само издање буде комерцијално, чиме Асоцијацији
гитариста Војводине треба одати дужно признање за допринос који су учинили
у циљу сакупљања литературе за овај инструмент. Промовисање саме публикације
у исто време јесте и својеврсна промоција домаће продуктивне праксе, која
је такође веома ретка, не само када је у питању музика за гитару, већ уопште.
Тиме је отворена могућност да се јавности пажња скрене и на домаће музичке
вредности, које су често неправедно изопштене из свакодневне репродуктивне
праксе. Обогаћивање ретких постојећих издања партитура домаћих композитора
и музиком за овај инструмент значајно је и у домену очувања националне културе.
Сакупљења на једном месту дела постају доступнија и извођачима, али и музичким
писцима и музиколозима чија су научна сазнања и интересовања упућења у правцу
проучавања савремене домаће продуктивне праксе. Пут истраживања знатно је
олакшан и чињеницом да је Збирка настала на основу музичког материјала који
је прошао и извођачку, али и естетичку и професионалну селекцију стручњака,
чиме објављена дела можемо сматрати репрезетнима домаће савремене музике
за гитару.
На основу свега поменутог може се закључити да је Збирка
савремених српских аутора за гитару коју је издала Асоцијација гитариста
Војводине значајно употпунила постојећи недостатак оваквих издања код нас,
те да ће својим свестраним могућностима значајно допринети афирмацији домаће
музике како код слушалаца, тако и код самих извођача.
|
|