ЦД
ИЗДАЊА
ITALIAN
MUSIC
за виолину и гитару
Игор Алексић, виолина, Милан Митић, гитара
(Constantinus, 2014)
Музика за виолину и гитару Алесандра Корелија, Маура
Ђулијанија, Фердинанда Карулија и Антона Диабелија на диску „Italian music“
представља могући вид транспозиције музике која је вишенаменска, настала
за различите комбинације инструмената. Виолина и гитара представљају неуобичајени
спој, те одабир ових инструмената звук чини знатно специфичнијим у односу
на комбинацију коју би дали виолина и чембало, на пример. Истовремено избор
ова два инструмента подразумева два врсна уметника у чијој интерпретацији
пре свега треба да доминира афинитет према музици ранијих епоха, стилска
профилисаност специфичне једноставности и бриљантна покретљивост којој је
склон звук барокних композиција.
Управо поменуте квалитете поседују виолиниста Игор Алексић и гитариста Милан
Митић, у чијој интерпретацији доминира једноставност израза без претенциозних
динамичких осцилација које су непримерене барокном камерном звуку. Јасна
диференцираност сола и пратећег инструмента компатибилна је са очекиваним
звуком, кога краси јасноћа артикулације и специфична звучна боја која обједињује
два различита инструмента. Чињеница да се на диску налазе дела која припадају
сличном временском периоду може да представља интерпретативни проблем, који
може да доведе до звучне монотоније. У интерпретацији Алексића и Митића то
се није догодило. Дела су брижљиво одабрана и распоређена на начин да граде
посебну слушалачку драматургију компакт диска. Томе доприносе и бројне звучне
финесе до којих је могуће доћи само пажљивим ишчитавањем партитуре, код којих
инструменти мењају своје улоге, те басова линија постаје носилац мелодијске
теме.
У том прожимању одиграва се стилска интерпретација Алексића и Митића, која
је омогућила да компакт диск „Italian music“ постане један је од оних примера
како истраживање звука музике може значајно да допринесе квалитету самог
извођења.
ТРИБИНА
БОНУС
(Ст. Ст. Мокрањац, Дејан Деспић, Иван Бркљачић, Зоран Ерић, Ивана Стефановић)
Камерни оркестар „Мокрањац“, диригент Владимир Милић
(СОКОЈ, 2013)
Издања музике са делима домаћих аутора увек представљају
значајан корак у обогаћивању звучног фонда националне музичке баштине. Посебност
издања „Трибина бонус“ представљају две чињенице: да је у питању оркестар
средње музичке школе „Мокрањац“ из Београда и да је снимак који се може чути
снимљен на концерту који је одржан 27. новембра 2007. године. Већ поменуто
указује да је интерпретација Гудачког оркестра „Мокрањац“ на високом нивоу,
јер само најквалитетнију уметници и ансамбли поседују моћ да њихов концертни
снимак звучи добро као да је рађен у студију.
Иако је издање чекало неколико година оно није изгубило од своје вредности.
Напротив. Избор музике могао би се окарактерисати као „спектар времена“,
јер обухвата композиције стваралаца различитих генерација: „Фугу“ Стевана
Мокрањца, „Почасницу Стевану Мокрањцу оп. 132а“ Дејана Деспића, „Каватину
за виолину и гудаче“ Ивана Бркљачића, „Cartoon“ Зорана Ерића и „Дрво живота“
Иване Стефановић. Различити стилски језици поменутих аутора истовремено су
и интерпретативни изазов не само за свираче, већ и за диригента, који се
овде налази у двострукој улози: својој примарној – диригентској, и педагошкој,
као професор који ради са овим ансамблом, моделира га и бруси за будућност.
Владимир Милић је и једној и другој улози пришао изузетно озбиљно, нашта
указује звучни резултат. Стилска различитост у потпуности је оживљена у свакој
композицији. Интерпретација је осмишљена и функционална у домену грађења
њихових звучних слика које су анахроне, историјске и савремене, у којима
извођачке врлине долазе до изражаја у домену дочаравања изражајне поетике
сваког од поменутих стваралаца.
Поред узорне интерпретације за сваку похвалу је и чињеница да се у настави
Музичке школе „Мокрањац“ као оркестарска литература користе и дела домаћих
аутора, чиме се делује у правцу упознавања са домаћом продуктивном праксом,
шире се сазнања у домену новог звука, интригира интерпретативна машта, и
од најмлађег доба негује афинитет ка домаћој музици. Тиме се активно делује
и на свест будуће генрације уметника у правцу очувања националних културних
вредности уопште, међу којима музици припада значајно место.
КЊИГЕ
КАМЕРНА
ОПЕРА
МАДЛЕНИАНУМ
Владимир Јовановић
(Музеј позоришне уметности Србије, 2014)
Књига „Камерна опера Мадленианум“ Владимира Јовановића већ својим називом
указује да је њена тематика везана за први приватни оперски театар у нашој
земљи. Аутор се, као хроничар, а у једном периоду и као протагониста, бави
временом од 1998. године, односно оснивања овог позоришта, па до 2005. када
се његов назив мења у Опера и театар Мадленианум. Попут својих претходних
издања, Јовановић се и овога пута бави хронологијом настанка, те потом и
живота овог позоришта, које се од самог оснивања издвојило својом репертоарском
политиком. Опредељује се за методу интервјуа, на основу које гради прво поглавље
„Сведочења“, желећи да у форми разговора са најзначајнијим личностима које
су везане за оснивање и деловање ове институције евоцира сећања, мапира фактографске
податке и представи различите сегменте позоришта кроз различите професије.
Јовановићеви саговорници су Гордан Драговић, Весна Марковић, Младен Јагушт,
Крунослав Симић, Ноно Драговић, Константин Костјуков, Миодраг Миша Јовановић,
Балинт Варга и Радослав Лазић.
Друго поглавље засновано је на критикама и текстовима везаним за све сезоне
које су овом публикацијом обухваћене. Оно истовремено показује и однос медија
према позоришту, однос критике према новим театарским тенденцијама које су
за Камерну оперу Мадленианум карактеристичне. Јовановић публикује написе
објављене у београдским дневним листовима „Политика“, „Борба“, „Данас“, „Време“,
„Вечерње новости“, часописима „Илустрована политика“ и „Оrchestra, новосадском
„Дневнику“, панчевачком издању „Свеска“, бугарским новинама „Черно
море“ и другим листовима, који сведоче о интригантном репертоару, али истовремено
и о времену у коме је знатно више простора било за критику, приказе и текстове
везане за културу.
Треће поглавље аутор је назвао „Театрологија – библиографија“ и према његовим
речима „ставља на увид све релевантне податке о томе када је, где и колико
пута изведена код нас и у свету светска оперска и балетска продукција Камерне
опере Мадленианум и периоду од 1999. До 2005. године“. Ова целина представља
значајну историографску грађу која представља базу за настанак шире монографије
посвећене овом театру, а истовремено говори о аутору који посвећено сакупља
све доступне релевантне информације, систематизује их и јавности презентује.
Опредељује се за хронологију засновану по сезонама, што је логичан приступ
и даје најцеловитији увид у рад овог позоришта, програмску концепцију и перцепцију
критике и публике.
У књизи је систематизован и преглед представа (по сезонама) и избор текстова
(по сезонама), а на самом крају књиге издвојена имена уметника (са списком
имена чланова оркестра и хора) који су у посматраном периоду сарађивали са
Мадленианумом.
Књига завршава плакатима представа и интересантним дописима између театра
и значајних институрција.
Свеукупно сагледана књига „Камерна опера Мадленианум“ Владимира Јовановића
представља значајан допринос у фактографском осветљавању једног периода деловања
ове оперске куће и значајна је литература која представља почетак рада на
некој будућој великој монографији о овом позоришту.
Музика Класика бр.17
