Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2013. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2012. годину




Награда "МУЗИКА КЛАСИКА"
за 2011. годину

АКТУЕЛНОСТИ

Беседа ДАРИНКЕ МАТИЋ МАРОВИЋ на 49. „Мокрањчевим данима“ у Неготину
СА МОКРАЊЦЕМ НА СЦЕНАМА СВИЈЕТА



Судбина великих људи и оног што су нам оставили је да их свака генерација сагледава кроз призму властитог времена, одаје им поштовање, преиспитује и поново афирмише давно потврђене вриједности њиховог дјела.Такав је случај и са Стеваном Мокрањцем, грандиозном фигуром наше музике, који непрекидно привлачи пажњу, посебно наше јавности. О томе можда најбоље свједочи и фестивал Мокрањчеви дани, који ми је указао велику част да ове године говорим на његовом отварању.
Почев од средине прошлог вијека, повремено се јављала запитаност над оригиналношћу стваралаштва Стевана Мокрањца.Такви, усамљени гласови, били су последица личне интерпретације коју допуштају и сама умјетност и покушаји њеног тумачења. Међутим, о значају укупне Мокрањчеве дјелатности, и њеном доприносу српској музици и српској култури, несагласја никада није било. Јединствена је и трајна вриједност његовог незамјењивог доприноса српској музици као организатора, педагога, мелографа, диригента. И коначно, кроз бројна и ауторитативна тумачења његовог дјела, а прије свега трајним присуством и изванредном перцепцијом његове музике на подијумима широм свијета сто година послије његове смрти, Мокрањца са разлогом доживљавамо као истинског великана српске културе, а његов хорски опус као угаони камен српске хорске музике, према коме се морамо односити са дужним поштовањем и жељом да и наша генерација да удио потврђивању његове величине.
Сусрет са новим дјелима и премијерна извођења за извођача су увијек посебна одговорност и посебан изазов. Сасвим другачији, на извјестан начин и већи изазов и већа одговорност је поново оживљавати дјела која су већ историја, и изградити посебан приступ њиховом тумачењу, чувајући, при том, све његове давно препознате одлике. Та одговорност се прије свега односи на властито виђење самог дјела, његовог значења у прошлости и његових порука у садашњости.
У својој вишедеценијској каријери имала сам безброј прилика да изводим Мокрањчева дјела: са нашим и иностраним хоровима, са великим и малим ансамблима различитог састава, у школским дворанама и сеоским црквама али и у саборним храмовима и катедралама и највећим концертним дворанама широм Европе, Азије и Сјеверне и Јужне Америке.
Узвишеност Литургије и Опела или прекрасне мелодије и прелијепи стихови узети са најчистијег, народног врела, одабрани руком мајстора, оплемењени ријетким стваралачким даром и преточени у јединствене Руковети, увијек су представљале омиљени дио наших концертних програма и прихватани са једнаким одушевљењем у његовом родном Мокрању, на Коларцу у Београду или у Карнеги холу у Њујорку или Музикферајну у Бечу.
Мокрањчева хорска музика је најпознатији опус у региону у којем се говори истим или сличним језицима, и који веома добро разумије тананости лирике или снагу епског, својственог овом поднебљу.
Сличност или блискост фолклора, љествица, мелодија и ритмова који га карактеришу, припадају заједничкој баштини народа који овдје живе и Мокрањац је на читав регион гледао као на свој духовни и музички простор. Отуда звуци Србије, Македоније, Црне Горе, Босне и Далмације, сливени у ненадмашне Руковети, и његова, а истовремено, музика свих нас. Он је умио да препозна, одабере и уобличи музичку и духовну суштину бића са ових простора; због тога сам увијек мање стрепила прије извођења Мокрањчевих дјела код нас него у иностранству. Међутим, свака стрепња када је у питању његова музика, увијек се показала излишном. За његову музику, као и сваку истинску умјетност, заиста није било граница.
Захваљујући инстикту да препозна, и мајсторству да говори народном поезијом, али још више чистом музиком, божанским мелодијама, загонетним ритмовима, беспрекорним хорским слогом, најсуптилнијим бојама и савршеном унутрашњом равнотежом и динамиком, Мокрањац је створио дјела која су једнако разумјели широм свијета: у Авганистану или Индији, на Куби или у Кини, у сибирској Русији или на Азурној обали.Створио је музику која најљепше и најубједљивије говори о крају из којег је потекла, о нама, али која говори и о универзалним људским вриједностима. Маријин дјевојачки плач у Петнаестој, потресна тужбалица за палим јунацима „До три ми пушке“ у Десетој, или витешки поклич Хајдук Вељка у Шестој Руковети, на извјестан начин припадају свима који у тим пјесмама чују оно што је заједничко и својствено свим људима. Премда није могла разумијети сам текст, публика пред којом смо наступали у иностранству разумјела је језик Мокрањчеве музике и поруке које она носи. Разумјела је умјетност великог и оригиналног ствараоца који је израстао са овог тла и остао везан за њега, и у своје дјело уткао дио исконских љепота и блага свог простора, свог ужег и ширег завичаја, које је чувано у људима, у њиховим животима и судбинама, и њиховом стваралаштву.
Данас обиљежавамо стогодишњицу Мокрањчеве смрти пред његовом родном кућом, са осјећањем да и наше вријеме његовом дјелу и његовој музици дугује много. Славимо и отварање 49. Фестивала који носи његово име. Педесетогодишњи јубилеј који ће Мокрањчеви дани у Неготину, прославити наредне године, потврђује да смо и данас свјесни његове величине и потребе да му се стално враћамо, и због њега и због нас, и ово је и прилика да се захвалим свима који су својим умијећем, трудом и љубављу и овај, као и све претходне фестивале учинили могућим. Сигурна сам да ће и у будуће, оплемењен напорима нових генерација, овај фестивал и даље бити оно што је одувијек био: велики празник хорске музике, Мокрањцу у част.





Jубиларни концерт поводом обележавања 90 година постојања Радио Београда биће одржан 2. октобра у Сава Центру.




На почетку нове сезоне публика Народног позорипта у Београду имаће прилике да присуствује обнови опере „Травијата“ Ђузепа Вердија.




У новосадској Синагоги публика ће 17. октобра имати прилике да чује Византијски хор ТРОПОС из Грчке, са хоровођом Константином Ангелидисом.




Балетски гала концерт јекатеринбуршког Академског театра опере и балета биће одржан 14. октобра, на Великој сцени Народног позоришта.




46. Београдске музичке свечаности свечано ће бити отворене 20. септембра, у Сава Центру, концертом Државног академског хора „Глинка“, којим ће дириговати Владислав Чернушенко.




Виолончелиста Александар Рудин наступиће у оквиру БЕМУС-а 25. октобра у сали Коларчеве задужбине.




У четвртак 30. октобра на БЕМУС-у ће наступити Хор Радио телевизије Србије. Дириговаће Бојан Суђић.




Виолиниста Валериј Соколов наступиће на концерту Београдске филхармоније 31. октобра у сали Коларчеве задужбине.




Београдске музичке свечаности свечано ће бити затворене у суботу 1. новембра концертом у сали Коларчеве задужбине, на коме ће наступити Симфонијски оркестра РТС, под управом Бојана Суђића. Солиста је пијаниста Александар Синчук.




У оквиру циклуса „Bizzarte“ биће одржан Новогодишњи концерт Београдске филхармоније. За диригентским пултом, у сали Коларчеве задубине, биће Данијел Рајскин.