Музика Класика бр.2
Ревија класичне музике јануар - март 2011. Прва ревија класичне музике у Србији
| КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне музике
у Србији
РАЗГОВОРИ
МУЗИКА И ОКО ЊЕ Зоран Симјановић, композитор РАДИО И ТВ ДНЕВНИК ЗОРАНА СИМЈАНОВИЋА  Филмови се најчешће памте по глумцима, међутим, многи од њих остали су у сећању и због добре музике. Проналазимо их и у домаћој кинематографији. Буре барута, Тито и ја, Земаљски дани теку, Танго Аргентино,Вариола вера, Време чуда, Национална класа, Сећаш ли се Доли Бел, Мирис пољског цвећа, Балкан експрес. Музику за ове филмове компоновао је Зоран Симјановић,аутор филмске, серијске, телевизијске музике, музике за радио, аутор бројних сонгова, рекламних спотова и музике за дечје, кратке и цртане филмове. Режисер Горан Марковић је о Симјановићу написао: „Када би ми неко поставио задатак да у једној реченици окарактеришем његов рад, рекао бих можда следеће: он је највећи уметник примењене музике, једино што то никада неће признати - не зато што је лажно скроман, већ зато сто не уметничари, него ствара“. МУЗИЧКО ПОЗОРИШТЕ Божидар Ђуровић, управник Народног позоришта у Београду НА ЧЕЛУ УМЕТНИЧКЕ КУЋЕ ОД РЕНОМЕА И УГЛЕДА  На Дан Народног позоришта у Београду, 22. новембра 2010. године, свечано је отворен Музеј позоришта, чиме је ова уметничка кућа, више од једног века касније, реализовала иницијативу коју је још 1901. године покренуо Бранислав Нушић. Овај догађај, коме је присуствовао и Министар кулутуре Републике Србије, Небојша Брадић, окупио је бројне званице из света позоришне уметности, али и радознале пролазнике, којима је ово била посебна прилика да међу првима погледају интересантну музејску поставку. Домаћин овог догађаја био је управник Народног позоришта, Божидар Ђуровић. МОНОЛОГ Александар Николић, бандонеониста  Нeoбичан инструмент који поседује мистериозне особине, скоро два века не престаје да збуњује музичаре и очарава публику. Настао у првој половини 19. века у Немачкој како би се користио у црквама у којима није било оргуља, конструисан је са идејом да ће се на њему свирати једноставна хармонска пратња, без неопходног музичког предзнања. Пут га је, међутим, одвео у Буенос Аирес, где се, у то време, у мрачним предграђима новог велеграда, рађао танго. Бандонеон се убрзо фантастично уклопио у танго оркестре и преузео у њима водећу улогу. О хармонској пратњи бринули су се неки други инструменти, а бандонеон је својим јединственим звуком и карактеристичним мелодијским дахом почео да осликава све животне емоције и расположења које нам и танго у својој основи пружа. СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ Др Јован Јовичић, гитариста МУЗИКА МОРА ДА БУДЕ ИСКРЕНА  Наш еминентни гитариста, композитор и педагог овог интрумента др Јован Јовичић несумњиво је један од најистакнутијих српских музичких стваралаца своје генерације, који је својом дугом, разностраном и плодном уметничком делатношћу дао непроцењиво вредан и значајан допринос развоју савремене српске музике. Овај врхунски, интернационално реномирани концертант, који је уживао углед једног од водећих гитаристичких виртуоза друге половине двадесетог века, остварио је бриљантну извођачку каријеру, одржавши више од 2200 концерата широм света, а он је такође изузетно заслужан и као утемељивач савремене гитаристичке уметности у Србији и на просторима некадашње Југославије. |
кхккхххххххххххххкхххххххххххххххххххх ИСПОВЕСТ Аца Селтик  Некада давно, крајем средине прошлога века, мој тата је путовавши диљем садашњих западноевропејских држава, донео са једног од тих непрестаних путовања, и што је још важније унео у кућу, нешто за шта ће се недуго потом испоставити да е одиграло кључну улогу у избору животног пута његовог сина јединца. Беше то једна грамофонска плоча. Али не било која грамофонска плоча. И не беше то било који омот. Оооо, неее... Био је то десетоинчни винил упакован у, мени тада, најлепшу сликовницу коју сам могао замислити. Дакле, нешто што је мени толико побуђивало машту да је то данас тешко и замислити. Од прве стране, на којој су, by the way, били исцртани стилизовани нотни систем и балетски пар и на којој је писало П.И.Чајковски (и Берлинска филхармонија онако узгред), преко илустрација везаних за Мачка у чизмама, Пикову даму, Шчелкунчика (или да будемо прецизнији Краља пацова), па до последње, хипнотисано сам гледао идолопоклонички то парче пластике и ту гомилу хартије који су за мене добијали метафизичко значење. НАШИ У СВЕТУ АНА Милосављевић, композиторка и виолинисткиња ФОКУСИРАНА НА РАД  У Галерији Артгет Културног центра Београда, новембра месеца прошле године, промовисан је нови компакт диск композиторке и виолинисткиње Ане Милосављевић, која живи и ради у Њујорку. На диску, који носи назив Reflections, налазе се композиције шест композиторки које живе и раде у Америци, од којих је je ауторство за две композиције, укључујући и насловну нумеру потписала Ана. Видно узбуђена после промоције рекла је: - Имам утисак да је публика изашла са промоције веома задовољна. Много њих ми је пришло и рекло да до сада овако нешто нису имали прилике да чују и да им се моја композиција посебно допала. ИНТИМНО Драган Ђорђевић, виолончелиста  КЛАСИЧНА МУЗИКА - Вредност која траје ОСТАЛА МУЗИКА - Забава ВИОЛОНЧЕЛО - Живот СОЛИСТА - Особа која своју енергију и ужитак дели са онима који свирају са њим и оне који га слушају ОРКЕСТАР - Подршка и тимски дух ИНТЕРПРЕТАЦИЈА - Лични доживљај и креација ЊИХ ЋЕМО ТЕК СЛУШАТИ Војин Коцић, гитариста ЧАРОБАН ЈЕ ОСЕЋАЈ КАД ДОТАКНЕШ ЗВЕЗДЕ  Како се осећаш као добитник награде за најперспективнијег младог уметника за 2010. годину, коју додељује Арт Линк? Врло сам поносан, јер је свако признање доказ да оно што радим, напорно, али са пуно љубави, неко цени и вреднује. Посебно ми је ова награда значајна јер ми је додељује моја земља. Мој рад и успехе су пратили и проценили као изузетно велике и значајне, чланови комисије за доделу ове престижне награде, а то су људи који имају изузетно значајно место у свету уметности код нас и иностранству, те ми је самим тим награда још дража. Колико су овакве награде значајне за младог уметника? Веома су значајне. Ова награда је, у ствари, круна мог великог рада, многих одрицања и неоспорног талента који поседујем. Нема лепшег осећаја него чути аплауз после мог наступа, клицање „Брависимо” или „Winer...” па твоје име. То су тренуци за које сваки уметник живи. Како си одабрао гитару као инструмент који ћеш да свираш? Једноставно, у мојој кући се увек слушао добар рок, блуз, џез-рок и, ето, пожелео сам у већ у осмој години будем Гери Мур или бар Ерик Клептон. Међутим, моји снови и амбиције су се врло брзо распршиле, јер, уписавши се у музичку школу, одмах сам схватио да тај пут није баш тако лак, а жеља не баш тако брзо достижна. |
        |
Издавач: Агенција “Музика Класика”, Београд, Војводе Степе 129
Teл/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011 Mузика Класика