Музика Класика бр.2
Ревија класичне музике јануар - март 2011. Прва ревија класичне музике у Србији
| КОНЦЕРТИ РАЗГОВОРИ АКТУЕЛНОСТИ ФЕСТИВАЛИ ИСТОРИЈА АРГУМЕНТИ ИНСТРУМЕНТИ МУЗИКА И ХРАНА РЕЦЕНЗИЈЕ ________________ ПРЕТПЛАТА ИМПРЕСУМ ОГЛАШАВАЊЕ АРХИВА ________________ |
Прва ревија класичне музике
у Србији
ФЕСТИВАЛИ
СА МОКРАЊЦЕМ У СВЕТ  У сусрет педесетом фестивалу „Мокрањчеви дани“ поставља се питање да ли је било потребно 45 година да се препознају вредности свих досадашњих фестивала и да снагом традиције на којој почивају, израсту у завет изречен тек прошле, 2010. године, „Са Мокрањцем у свет“. Мокрањац неминовно мора постати заједничко културно наслеђе југоисточне Европе, ако не по свему другом онда по духовности. Тежња Фестивала из малог, а по музичкој традицији великог Неготина, јесте да се рефлектује ван престонице, са задатком да ствара услове како би одјеци стваралаштва нашег најзначајнијег композитора путовали светом. На почетку припрема за 45. фестивал „Мокрањчеви дани“ то је препознало Министарство културе Републике Србије и министар културе Небојша Брадић. Није било спора око чињенице да другачији, одговорнији и снажнији капацитет будућих Фестивала дугујемо пре свега Мокрањцу, а затим свима који су ових година походили Фестивал, долазили у композиторов родни град, даривали му део своје спознаје о његовом музичком опусу, који је чуван и развијан баш са циљем да нас препозна и препоручи свету. БЕМУС 2010.  БЕМУС почео је као наставак прошлогодишњег, са паузом од годину дана. Наиме, на крају 41. БЕМУС-а наступила је чувена (и врло шармантна) група перкусиониста СТОМП (у три узастопне вечери, у Сава центру), а овогодишње Београдске музичке свечаности отворили су (чак и поздравним говором) млади перкусионисти, ученици Музичке школе „Станковић” са већ више пута поновљеном и добро увежбаном нумером. Уместо Концерта за удараљке и оркестар Авнера Дормана, изведена је његова кратка композиција Удацреп акубрад (наопачке - Дарбука Перцаду) за дуо удараљки у извођењу британског дуа Мараца 2. Они су испунили први део вечери једним непримереним програмом где се уз савременог енглеског композитора минималисте Стивена Виблија нашао и (вероватно зачуђени) нежни Фредерик Шопен са својом Фантазијом-емпромпти прилагођеном за две маримбе и вибрафон. POST BEMUS FESTUM  Не тако давно, једна наша умна жена предвидела је да ће највећа опасност од наше дуге изолације по културу бити: самозатварање, самозадовољство и провинцијализам. Пророчке речи су се врло брзо обистиниле. Жалосно брзо. Да би се доказало да то није баш тако, на силу се довлаче „адути“ са стране – инострани музичари у пензији за чланове жирија, десеторазредна деца из неких непознатих земаља за музичка такмичења, оцвале трећеразредне оперске певачице (али „оданде“), разноразни хорови из разноразних грчких забитих планинских села. Сви они се одлично проводе у Београду, богато чашћавани и награђивани за необичну храброст доласка код нас, малу земљу на брдовитом Балкану. У име тога све допуштено. Тако несвршени грађевински техничар, из провинцијске варошице са оне стране наше некадашње јужне границе, постаје велики диригент у главном граду Београду. И то више пута. Наравно, не ради тадашњег „пробоја ембарга“, како је дирљиво представљено, већ ради личне користи неких наших културних радника, и њихових идиличних, гратис, летовања на топлом мору. |
кхккхххххххххххххкхххххххххххххххххххх БЕТОВЕНОВ ФЕСТИВАЛ У БОНУ 2010.  Археолози памте Бон по остацима наендерталског човека; римски легионари су у освајачким походима стигли до ових крајева и Келну (Cologne) и Бону (Castra Bonnensia) дали име; минеаролози – по једној од највећих збирки минерала смештеној у предивном замку Попелсдорфу, који је грађен готово четири деценије, од 1715. до 1753. Љубитељи природе уживају посматрајући ретко биље на преко шест хектара у врту Попелсдорфа, у ботаничкој башти у којој је сакупљено око једанаест хиљада различитих врста (Бон је деценијама, док је био главни град Немачке, уживао углед најзеленије престонице света)! У музеју краља Александра смештена је једна од најмонументалнијих збирки (више од три хиљаде) препарираних животиња које насељавају нашу „Плаву планету”, из афричких савана и тропских региона до поларних области и оних, разуме се, из централне Европе. ГЛИНКА У НЕГОТИНУ  Преслушавам ових дана поново снимак концерта којим је 14. октобра 2010. у Неготину завршен фестивал “Мокрањчеви дани”. Преслушавам и ... најкраће и најједноставније речено ... уживам! А како и не бих када је реч о концерту који је у великој дворани неготинског Дома културе “Стеван Мокрањац” приредио један од најпознатијих светских хорских ансамбала - хор државне капеле Глинка из Санкт Петерсбурга под вођством Владислава Чернушенка. Неготин и неготинска публика посебну наклоност гаје ка овом великом руском хору који је у Мокрањчевом граду гостовао неколико пута. Последње гостовање било је 1997. године када је Хор у оквиру два концерта извео програм световне музике (уз руске народне песме певали су тада и три Мокрањчеве Руковети – V, X и XV) и духовни програм чији је први део чинила Мокрањчева Литургија светог Јована Златоустог. Овај податак наводим као једну од потврда чињеници да је Глинка међу првим иностраним ансамблима препознао лепоту и вредност музике нашег великана и уврстио је у свој редовни репертоар. Да ли је онда постојао природнији и лепши избор извођача који ће заокружити 45. фестивал Мокрањцу у част чији је мото ове године био “Са Мокрањцем у свет”. |
        |
Издавач: Агенција “Музика Класика”, Београд, Војводе Степе 129
Teл/фaкс: 011 398 5527 - Moб: 065 398 5527 - Email: muzikaklasika@email.com
P&C 2011 Mузика Класика