КЊИГЕ
ЧУДЕСНА
ЈЕ ДЕЧЈА МАШТА
Јован Адамов
(Удружења композитора Војводине, 2014)
У издању Удружења композитора Војводине 2014.
године објављена је збирка песама за децу нашег сигурно најуспешнијег и најпродуктивнијег
композитора дечјих песама, Јована Адамова. Реч је о првој, од укупно три
планиране публикације, у којима је аутор кроз стотину нумера представио својеврсну
антологију наше поезије за децу заоденуту у музичко рухо. У томе је свакако
имао подстрек у делима великана као што су Перо Зубац, Душко Труфуновић,
Љубивоје Ршумовић, Драган Лукић, Милован Витезовић, Мира Алечковић, Мошо
Одаловић, Добрица Ерић, Драгослав Гузина, Тоде Николетић, Десанка Максимовић,
Мирослав Антић, Јован Јовановић Змај, Павле Јанковић Шоле, Драган Радуловић,
Мирослав Настасијевић, Саша Божовић и многи други. Издања која су посвећена
жанру песама за децу веома су ретка у нас. Квалитетне збирке овог жанра практично
су потпуно ишчезле у кризним транзиционим годинама. Јован Адамов нас својим
издавачким подухватом подсећа на важност дечјег музичког изражавања и то
кроз свој дар за креацију нумера мелодијски и ритмички прилагођених гласовним
могућностима генерација предшколског и школског узраста. Адамов, поред тога,
у актуелном поп маниру заодева за тај узраст и актуелне теме, а своју музику
у пуном смислу речи ствара тако да твори са текстом идеално семиотичко јединство.
Тако се у овој збирци могу наћи песме као што су Зима, зима, е па шта је,
Деца траже да их волиш, које спадају у добро познате класике песама за децу,
али и Ди џеј деда, Моја тетка стјуардеса или Тата пере судове, које одсликавају
савремени тренутак у којем деца живе. Наредне две књиге из ове едиције, Прво
школско звоно и Нека песма лети, са укупно 200 песама, биће штампане током
2015. године. Пројекат штампања ових вредних збирки финансијски је помогао
Секретаријат за културу града Новог Сада.
Нотни
зборник „Српски Божић“
Тамара Петијевић
(Вокални студио ОРФЕЛИН, Нови Сад, 2014)
Нотни зборник „Српски Божић“ ауторке Тамаре Адамов
Петијевић, сада већ реномиране диригенткиње и виолинисте, настајао је постепено
и током дужег времена. Повод за његово објављивање била је ауторкина жеља
и потреба да се на једном месту сакупе записи и обраде српског православног
црквеног појања из богослужења поводом Празника Христовог Рођења, као и српске
народне божићне песме и други разноврсни додаци, који су плод богате вишевековне
традиције божићних обичаја у српском народу.
Књига садржи богослужбене песме у разнородним хорским аранжманима и изворним
једногласним записима „скројеним“ по тзв. „карловачком“ црквеном напеву.
Принцип издања заснован је на следу празничних богослужења: Вечерње и Литургија
Св. Василија Великог на Бадњи Дан, потом Велико повечерје и Јутрење уочи
Празника и на крају Литургија првог дана Божића. У збирци су коришћени сви
расположиви извори – штампане музикалије и рукописи од најстаријих записа
Корнелија Станковића из средине XIX века, преко великана црквене музике са
краја XIX и прве половине XX века - Стевана Стојановића Мокрањца, Јосифа
Маринковића, Петра Коњовића, протојереја Ненада Барачког и других, те малог
броја мелографа и композитора из послератног периода - епископа Стефана Ластавице,
Војислава Илића, Луке Гавриловића, све до црквених напева у новом запису
др Ненада Ристовића, драгоценог научног сарадника на овом издању, као и композиција
савременог аутора - свештеника Ивана Мудија, који је своје обраде српских
божићних напева написао специјално за ово нотно издање.
Ова књига омогућава савременом појцу ( који је чешће школовани музичар, него
даровити музички аматер обучен у црквеном појању, што је у прошлости била
пракса ) да учествује на празничним богослужењима готово потпуно уз употребу
само једне књиге, док устаљена вековна пракса подразумева комбиновање више
књига за певницом. Зборник доприноси активнијем учешћу црквених хорова у
богослужењима. Тако је конципиран да „сруши зид“ између хора и певнице, јер
обухвата и записе једногласних напева и њихове вишегласне обраде.
У књизи се налази и петнаестак нелитургијских духовних песама, на црквено-словенском,
славјано-сербском или српском језику. Ту је и опис божићних обичаја, тачније
приказања – Вертепа и Звезде, који су и „колевка“ ових духовних - народних
песама . Ова приказања Срби су вероватно преузели од Украјинаца у XVIII веку,
а по речима др Данице Петровић, било би занимљиво упоредити их са раскошним
Божићним свечаностима, о којима пише протојереј Ненад Барачки, а које су
до половине XV века одржаване у византијском Цариграду. Клавирски аранжмани
божићних песама из пера Исидора Бајића, написани пре читавих 100 година,
као и нове дечије песме Јована Адамова, компоноване на божићне стихове српских
песника Јована Јовановића Змаја, Драгана Лукића и других, додају овој књизи
веселу новину и савремени печат.
Приликом сакупљања музичког материјала, трагало се по многим нотним архивима;
први пут је у један нотни зборник штампан у Србији уврштен и део нотног
материјала који изводе српски хорови у Америци. Њега чине углавном различити
аранжмани истих напева као и код Срба у Европи, уз неколико песама са којима
није било раније сусрета на простору од Боке Которске до Сентандреје. Велике
заслуге за ово издање припадају Дејану Попову из Темишвара, сараднику и консултанту
при изради ове књиге, који је указао на напеве и аранжмане специфичне за
Србе у Румунији и за поднебље у коме се божићно предање и црквено појање
ревносно и непрекидно негују.
Раскошном изгледу књиге доприносе репродукције најлепших икона и фресака
Рођења Христовог од Средњег века до XVIII столећа, са готово свих простора
где су живели или живе Срби. Све културне институције од националног значаја
(музеји, галерије, заводи) уступиле су своје драгоцене уметничке збирке за
објављивање у овој књизи. Читав подухват, од нотографије дела музичког материјала
до графичког обликовања целе књиге, посвећено је и зналачки уобличио архитекта
Урош Лалицки.
Драгоцене сугестије за публикацију Српски Божић дао је и протојереј-ставрофор
Јован Петковић, ректор Карловачке богословије, указујући на мање познате
или заборављене текстове и нотне записе из прошлости.
Текстови уз нотне примере издања Српски Божић штампани су двојезично, на
црквено-словенском или српском језику, а упоредо и латиничним писмом, чиме
ће његов садржај бити драгоцен „посленик“ српске културе и ван граница нашег
говорног подручја.
Музика Класика бр.188
